Prosvetni glasnik

радња главнога просветнога савета

597

из ове збирке учиниле би такву исту тптету рачунској настави у нашој осн. школи кад би се унеле у њу, као што су је учиниле Шрајберове слике јестаственичкој настави. У осталом ова збирка ни иначе није удешена за рачунање, већ једино за давање појмова о количинама од 1 до 10. Али за ту дељ има учитељ врло велики број ствари у учиониди и најближој околиви, које је много боље употребити као очигледно средство него ове шаре на овим каргонима. Тако нпр. за количину јецан има учитељ па расположењу : једна врата на учионици, један сто школски, једну столицу, један орман, једну пећ, једну школу у месту, једну цркву итд.; за два : две руке, два ува, две ноге, пар обуће, можда две табле школске, два прозора, итд.; за три: три ноге на школској табли, три ноге на сеоској столици, три листа на детелини (коју треба донети), можда још и три ирозора на учионици, три окна на једном крилу нрозорском, три реда клупа, три седишта (или три наслона) у клупи, три слике у учионици, три учиоииде у школи итд.. Па нашто су онда оне шарене слике код овако многобројних а бољих очигледних средстава ! б) Други ми је разлог што сам против ове прве збирке, што се њоме сувише рано упознају деца са цифром, пошто уз слике иду и цифре. Велпки део методичара — а они су баш на правом путу — тражи, да се у I разреду с иочетка ради што дуже само с количинама (предметима) и бројевима (речима) а без цифара и тек кад се узучи рачунати без цифара до 8 или 10 да се покажу и цифре и рачунање њима, па и тада да у 1 р. буде писмено рачунање сразмерно мало заступљено. И доцније, у II р., тражи се, да знатно претеже усмено рачунање тј. рачунање количинама. То је с тога, шјо је рад коллчинама основица свеколиком рачунању, а цифре су само једно помоћно средство символичког карактера. Искуством се дознало за децу, која рано сазнају за цифре и која се рано ночну служити њима, пре но што су ухватила јачега корена у усменоме рачунању, да наскоро отпочну рачунати усмено на писмени начин, тј. замишљајући цифре у ваздуху. То је с тога, што су цифре стални знаци а садржина количин& је променљива, даље и с тога, што су цифре лако прегледне а количине, нарочито веће, често су врло непрегледне и неодређене и најзад с тога, што цифре као символични знаци помажу памћење (али не и поимање) количинЗ,. Еад се пак деси, да деца отпочну рачунати усмено на писмен начин, онда је за ту децу пропало рачунање с иравим разумевашм. Ова збирка, о ко.јој је овде реч, баш иде на руку овој васпитној опасности. в) Еао што сам већ напоменуо, ова збирка није ни у свим појединостима најбоље изведена. Тако нпр. већ на првом картону, намењеном количини један, незгодне су неколике слике што не иредстављају једноставне ствари, већ такве које су склопљене из два круина дела са два засебна имена или шта више и из више таквих делова. Таква је и сама основна слика на том картону: крушка еа великим листом. А такве су ч слике: цркве (са великим звоником који јако пада у очи), печурке, звезде (са 8 јасних кракова а на њима по једна кугла). На другом картону, намењеном количини два, опет је основна слика —

иетао — незгодна, што две сразмерно малене ноге петлове скоро пшчезавају према осталом великом телу, са великим кптњастнм репом и лепом хрестом. Даље на истој табли слика двеју трешања са два крупна листа није згодна, јер пре потсећа децу за количину чегпри но на два, а то јеисто и са сликом која представља нар ципела али са некакве четири велике „штруфне". И тако даље. г) Ова збирка биће, без сумње, прилично скупа, бар 5а можда и 10 динара. С тога би за наше сиромашне општине, које често с тегобом набављају и креду и сунђер, био ово један нов и потпуно излишан намет, којим се у народу заиста не би будила воља за школом ц просветом. На основи свих ових разлога ја сам мишљења да ова прва збирка не треба да се препоручи нашим осн. школама као очигледно средство за рачунску наставу. 0 другој збирци реферисаћу кратко. То је таблица множења наштампана крунним цифрама на 8 картона тако, да се могу цифре читати и с ђачких места, кад се ови картони повешају по учионичиним зидовима. Ја сам одсудно и против ове збирке, као очигледног средства за рачунску наставу I и II р., а то из ових разлога : а) овом би се збирком помагало механнчко учење таблице множења помоћу цифара, која је тако научена много непоузданија н много неупотребљивија у рачунању, но кад се научи помоћу реда речи; б) с тога, што бн деца на овим картонима имала увек пред очима оно што им кад устреба из таблице множења, одужило би се памћење ове таблице место да се скрати ; в) осем првог картона (2X1 Д° 2X10) остали су неудесни за I разр.. јер већи део производа на њима премаша 20; г) за II р. нема картона са 10X1 Д° 10X10 ; д) све ово што је на овим картонима налази се у свакој Рачуници, коју ђаци и иначе морају имати, те бн било излишно да школске благајне издају и за ову збирку и један динар, а још мање 5 или 10 динара, колико ће без сумње стајати и ова збирка. На основи свега изложенога слободан сам замолнти Главни Просветни Савет, да обе ове збирке за рачунање у I и II р. основне школе не иреиоручи основним школама као очигледно средство. Захвалан на поверењу, Главном Просветном Савету вазда сам на услузи. 2. јула, 1897. године, у Алексинцу. Сретен М„ АџпК проФесор Учитељске Школе. Реферат г. Максимовића гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет, на своме 689. састанку од 15. маја тек. године, одредио ме је за референта таблица, које су понуђене Главном Просветном Савету, да их препоручп основним школама нашим, као наставно средство за рачунање у I. и II. разреду.