Prosvetni glasnik

646

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

сазнају. Највећа корист од интернагскога живота је та, што кандидати немају ирилике за пуста уживања и забаве, којима се иначе расеју самостални авадемски грађани, те и не стигну ни на редовпа предавања, а камо ли на самосталан рад. Овде се у интернату развија благотворни однос између кандидата; овде је дата неирекидна прилика да се разговарају о омиљеним им студијама, овде од зоре до мрака има прилике за философске контроверзе, лигерарне колоквије, филошка тумачења, Школа има два одељ&а : литерарни и јестаственички. Кандидати литерарног одсека имају на крају године да положе лисаас философије, историје, језика и књижевности, од којих се пначе на университетима иолаже само један. Тежња је дакле у овој години за општим образовањем. У првој годиаи држе се сасвим университетска предавања, многа вежбања, усмена излагања, иревођења и критике текстова. дакле све што у университетским семинарима у Немачкој. Друга година слободна је свакоме за оно, чему : највише осећа наклоности, п нема испита на крају исте. Има до душе и овде утврђен наставни план и предавања заједничка за све, али из листе питања, коју сваки професор истиче у почетку године, бира ученик оно, које му се највише свиђа, и израђује кад које стигне и хоће, а пре краја годипе не мора га |

иредати. Овако се развија самосталност рада и иадмвидуалност учезикова. Треће године деле се ученици у четири групе, које немају више заједничке наставе, и спремају се за агреграцију из књижевности, историје, философије и језика, на којнма се с њима такмиче најбољи учениди университета или најискуснијп средњошколски наставници. У овој годиии посећују четрнаест дана предавања у којој гимнасији, те се тако уводе и у практички рад наставнички. Ученици јестаственичког одељка спремају се ирве године заједнички за лисанс математике и лисанс физике и хемије. Друге године одваја се од целине један део, који још нешто допуњује лисанс физике и хемије, па се баца само на природне науке, дов први нолажу лисанс оба дела. Треће године стварају се три групе: прва полаже на крају годиие агрегацију математике, други агригацију физике, а трећа лисанс природних наука, и тек после четврте године, која постоји само за њих, и агригацију природних наука. Поред свих ових главних наука обвезно је да се сваки ученик бави и једним новим језиком: немачким или енглеским, да би се могао користити и страним научиичким радовима за своју струку. Уз то има још и неких часова, када ио који чувени глумац даје упуства за добар изговор и лепо изглагање.

Таблица А. Преглед иредлога учин.ених од стручних конФерениија.

Основни разреди Примарна школа 1 Граматичка школа

Виша настава Средња школа или академија

1. год. Стар 6—7

2. год. 7—8

8. год. 8-9

4. год. 9-10

5. год. 10-11

6. год. 11—12

7. год. 12-13

8. год. 18—14

9. год. 14—15

10. год. 15—16

11. год. 16—17

12. год. 17—18

1. Аатински

Почетак латинскога језика

5 сах.

5 сах. 5 сах.

5 сах.

2. Грчки

Грчки годину дана

после Датинскога 5 сах.

4 сах. ј

4 сах-

ј 3. Евглески

Усмено понавл.ан.е испричаних прича, смишљање прнча и описивање предмета

Читање из читанке ради допуњавања остале наставе. Писмена причања и описи. Усмено вежб. у грађењу облика и реченица

Од овога разреда нема више читанке већ цели списи

Граматика 3 сах.

Књижевност 3 сах. Састави 2 сах.

Књижевно Саставг Реторика 1 сах.

У л И ^ м 8 03 Јд

4. Нови језиди

Немачки нли Француски 5 сах.

Немачки или Француски 4 сах.

Немачки или Француски бар 3 сах.

Немачки или Француски 4 сах.

Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.

Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.

Немачки 4 сах. Франц. 4 сах.

5. Математива

Рачунање с адгебарским изразима

и знацима и простим једначинама Геометриско цртање, мерење и израчунавање Алгебра 5 сах.

Алгебра или Трговачка рачуница 2*5 сах. Геометрија 2*5 сах.

Тригоном. и Виша алгебра за студенте јестаств. и техннке

6. Фисика, Хемија и Астрономија

Претрсање природних појава, огледа и Фисичких*мерења у вези са штивом и са вежбањем у писменом исказивању

12 недеља по 5 сах. фракултатнвно Астрономија

Хемиј а 5 сах.

Физика 5 сах.

7. Јестаственица

Недељно 2 сах. описивање биљака и животиња у вези са наставом матерњега језвка, цртања, књижевности и земљописа

Годину дана (не каже се која) Ботаннка или Зоодогија 5 с»х. Последње пола године 5 сах. Астономије, Физиологије и Хигијене.

8. Историја

!

БиограФије и митолошке гатке 5 сах.

Америчка историј а и грађанска знања 3 сах.

Грчка и римска историја 3 сах.

Франц. историј а 3 сах.

Енглеска историја 3 сах.

Америчка историја 3 сах.

Изворна обрада 1 изабране периоде. Амерички устав и управа

9. Земљовис

Са исто толико сахата као и рачуница: Земља и њени становнпци, природни свет који се налази око човека заједно с елементима, с Астрономијом, Метеорологијом, Зоологијом и Ботаником, историјом саобраћаја, раса, вера и државних облика.

Физички земљопис

Сем тога Цртање, Писање, Певање и Телесно вежбање.