Prosvetni glasnik

8

радња гдавнога нросветнога савета

својим нроизводима доста јако истичу. Све што је речено о нутовима за предходни земљопис, вреди и за овај. Тако у Подунавском округу каже за путове: „Путовпма се може отићи у свакп окодни округ, а по Сави и Дунаву п у даље округе". Код Рудничкога округа за путове каже ово : |По свима се путовима долази у главно место Чачак". У Тимочком, Црноречком и Крајинском округу за путове вели да су: „тешки" итд. Код управе и управне поделе нонављају се ове реченпце нетнаест пута: „сваким срезом управља срески, а округом окружни начелник". Земљонис г. Раше Митровића "нпје ни мало пзмакао од предходна два земљописа. И у њему оних истих мана и ногрешака, одступања од програма, честог понављања и сувшпног исгоријског материјала. Ну пре иего што бп истакао неке важнпје ногрешке, морам напоменути, да се овај земљопис разликује од предходнпх у томе, што се у њему находи обрађено угледно предавање нншкога среза и Топличког округа, аа које се може рећи, да је добро обрађено и лепо изведено. Али, чим је прешао на онНсивање"осталих округа, он се дрзкао оног начина у онисиваљу као и његови предходници. Оро и ХндрограФија н у овом је уџбенику иогрешно на више места престављена, и помињући те погрешке, ја бих у главноме поменуо све бно, што сам казао и код земљописа г. Убавкића и ЕИарчевића. Но нри свем том да поменем неколнко .ногрешака п недоследности. Тако. за Конаоник • каже « се пружа: „са севера на југ". За висински облик жжичког округа каже, да је „више брдовит него ра|ан", а одмах за тим каже да је ово „најбрдовптијн /круг". За реку Моравицу каже да извире нод Ртњем; ка Рзав из Мучња; за Ђетињу из Звијезде; за Љубе.важду пз Суве .Планине итд. По мом мишљењу писац |п боље учинио, да се није упуштао у набрајање мањих и споредних река, кад и сам није начисто с тим. Исто тако могло је изостати поређење округа по величпни у току самог описивања, јер је то за децу тешко, и то тим већма, што ово иде све без икаква реда. Место тога, писац би боље учинио да је поменуо главнпје клисуре које су веома карактеристичне у хидрограФији Србије. Готрво се свуд писац упушта у уноређивање величпне већих и мањнх варонш а нигде се не види каквим се мерилом то одређује. Тако за Власотинце каже да је три пут мање од Пирота, а Бела Паланка -.десет пута." Међу тим код Пирота ништа не говори о његовој величини, према којој би се могао добити тачан појам о велитани поменутих варошица. То исто вреди и за Ниш према коме уНоређује велнчину Ужица и других градова. Историјски материјал и у овом је ! уџбенику у толикој мери узет, да ие одговара захтевима програма. Тако, сем програмом прописаних биограФија налаз - се још п ове : Крсте Поповића, Коче Петровпћа, Марка и Васе Чарапића, Симе Марковића, Јанка Катића, Милана Обреновића, Арсенија Ломе, Јове Курсула, Игумана Пајсија, Алексе Ненадовића, Илије Бирчанина, Милоша Стојићевића, Стојана' Чупића, Анте Богићевића и Вука Караџића. Према свему што сам за ове уџбеника казао, мислим, да они овакви какви су, не могу се као школска књига с коришћу употребити.

Но да не бн школе остале без уџбеника, слободан сам предложитн Гл. Нроев. Савету, да може за уџбеник узети „Земљонне Краљевине Србије за Ш раз. основних школа" од Пет. М. Никетића, који сам још 1893.. годнне предложио да се примн, а који је доцније и Др. Јов. Цвијић, проФ. Вел. Школе прегледао и исправио, јамчећи да у њему нема геограФских погрешака. • Прилоге враћам. Главном Просветном Савету 28. Маја 1897. год. понизан Београд. С. Антоновић проф. РеФерат г. Аџића гласи: Главном Просветном Савету Актом својим од 3. Фебруара о. г., СБр. 138.. 140. и 190., известир ме је Главни Просветни Сивет да сам одређен да ирегледам методску страву у земљонисЛ за III. раз. осМ. школе од г.г. II: С. Шарчевнћа (и Б. С. Ђорђевића), М. С. Убавкнћа и Аранђела Дмитровића, и да кажем своје мишљење о томе, којн би се од ових земљописА као најбољи могао унотребнти као уџбник у основннм школама. Августа месеца о. г. добио сам и поменуте земљописе а уз њих и земљонис г. II. М. Никетића, а службеним актом од 13. октобра ов. год. наређено ми је да сва четири земљописа (и г. Никетићев) прегледам и што пре поднесем Главном Проеветном Савету о њима реФерат. Ја сам ирегледао сва четири речена земљописа и овим подносим извештај о томе прегледу. Сва четирн ова земљописа израђена су на један начин. Свн су удешени тако, да се наша Отаџбина изучава округ ио округ, према нолитичкој подели земље, а на крају је удешеп ирегЛед целе Србије. Разлика -је међу њима у томе, што нпр. г. Дмптровић почиње Нишким Срезом, па прелази на Топлички Округ, па на остале окодне округе редом надовезујући округ на округ; Слично овоме г. Шарчевић иочиње Подунавским Округом, л.а прелази на Крагујевачки, Ваљевски, Подрински итд. ; г. Убавкић и г. Никетић излажу ноједине округе азбучним редом. У сва четири земљоииса излаже се у главноме у сваком округу ово : границе округа, планине, реке, равнице, места (садања и историјска), управа и подела, путови и заслужне личности. У некима су још засебне рубрике : рудно бдаго, манастири, народ, плодност и производи, итд.; а у других су те рубрике распоређене но горњпма, нпр. „рудно благо" као додатак „планинама", „манастири" као део рубрике „места" итд. Осем овога у три земљописа има и увода. Тако у земљопису г. !Па.рчевића —- Ђорђевића у уводу се излаже на четири стране укратко историја Срба од досељења до првог устанка; у земљонису г. Никетића говори се на три стране о срезу и округу уопште; у г. Дмитровићеву увод је предавање о нишком срезу удешено на особит начин, у облику путовања и излаж,ења на висове. Цела садржина изложеиа је кратко, и то више нобрајајући но описујућн и објашњујући, а иреглед целе Отаџбине у сва четири ова земљописа је и сувише кратак те је сведен у најкраће побрајање. Сва су четпри ова земљописа израђена ирема старијој подели земље на округе, а то је с тога што су