Prosvetni glasnik

55

Број учитељица у 1897. години износио јс од прилике трећину свију наставника основних школа. У иојединим кантонима размера је врло различна; тако у Гларусу нема Ни једне учитељице, а у Унтервалдену 73%. * * * Наредба о бесилатном давању школског материјала, која стоји у вези са захтевом о бесдлатној настави, све се више остварује. Кантони: Гларус, Солотурн, Воги, Женева, Базел, Св. Гален, Цуг усвојили су то за своје основне школе, а Најенбург је усвојио то и за дечје баште и за школе за ручни рад; а у вароши Базелу усвојено је то и за више школе. Тако издати уџбениди остају од чести државна својина, а од чести својина ученика. Исто начело увела је већина ошитина у Диришком кантону (али по негде само за иисаћн материјал) и многе онштине у Аргавском и Бернском; овај иоследњи кантон од 1895. године објављује сам уџбенике и даје остале потребе. 1896. године и ШаФхаузенски катон усвојио је у начелу бесплатно издавање школског материјала, а Луцернски и Валиски кантонп иретресају то питање најозбиљније. Трошкове за то деле држава и општина различно; тако нпр. у Базелу општина даје 100%,, у Најенбургу 80% у Ваги-о 50%. Досадашња су искуства повољна, како у економном, тако н у моралном погледу; оиштнна и кантон погађају се обично лако за трошкове; сиромашније породице и оне, које имају много деце, добивају олакшицу; а при том се потпомаже штедљивост, уредност и чистота. Баш тамо, где су ову систему с неповерењем усвојили, она се најбоље показала. У кантону Циришком од 354 школске општине 293 (т. ј. 67,5%) су добиле 1896. године бесплатна школска средства и школски материјал; 65 школа добивале су то од чести, а 50 никако. Од. целокупног броја ђака — 56.733 — основних школа учествовало је у томе 52.849 ђака (тј. 95,2%) и то 46.769 (тј. 82,5%) потпуно, а 6080 (тј. 10,7%) од чести, а само је 3884 (тј. 6,8%) ђака било, који су потпуно плаћали наставна средства и школски материјал.

Нова мапа Швајцарске коју издаје швајцарска стална школска изложба у Берну поклоњена је свима школама преко савезних власти.

Летњега семестра прошле године ноходили су Женевски университет 504 студента и 171 студенткиња, а к томе и 168 ванредних слушалаца. Те зиме било их је свега 862, од којих је било 674 студената и студенткиња а 188 ванредних слушалаца.

На швајцарскимуниверситетимагодине 1896. имало је права да слушају предавања 405 женских, а"од њих је било 111 ванредних, и то 23 у Фрајбургу, 36 у Лозани и 52 у Женеви. Као студенткиње уписане су 294 даме и то 3 у Базелу, 25 у Лозани, 125 у Женеви и 141 у Цирнху. Од њих су 9 из Америке, 6 из Азије (из Јерменеке) и 279 из Евроие; од ових има 19 Швајдаркиња, 182 даме из Русије, 53 из Немачке, 8 из Аустро-Угарске, 6 из Румуније, 3 из Србије, 3 из Бугарске, 2 из Енглеске, 2 из Холандије н 1 из Фран-

цуске. Само 3 (2 из Русије и 1 из Немачке) даме уче правне науке, а 183 уче медецину и 108 философију и природне науке,

Женска Швајцарска Задруга моли владе свнју кантона да се уведе обавезно теоријска и практична настава у куКепу (домаћој економији). Дружина се жали, како нестаје воље и љубавп за домаће послове, н упућују на уснехе те наставе у Немачкој и у Базелу. У илану се предлажу течајеви од 5 месеца, и то два вечера у недељи; а трошкови за сваку ученицу рачунају се са 8 до 10 Франака.

Школе у Неиачкој У Немачкој има велики број радионица за ручни рад ученика, и то само у Пруској 402. За тнм Краљевина Саксонска са 65 радпоница. У 128 школа учи се само један предмет, у 186 два, у 172 три предмета, у 45 четири, у 5 завода пет, н у пет завода шест предмета, и то у 463 завода картонажа, у 383 дрворез, у 300 столарски рад, у 43 метални рад итд. За 59 нових завода не зна се који су радовп заведенп.

Берлинске оиштинске школе имале су прошле (1897.) године 103.200 марака прпхода, 11,393.700 марака расхода. Међу та примања долази и 4000 марака за школске казне (у претпрошлој години бплоје 5000 марака), а није урачуната помоћ од државе 495.536 марака. Школарина је донела 17.000 марака. Међу издатке долази : плата унравитеља 842.500 марака, плата учитељима 6,158.320 марака, плата учитељских помоћника, учитеља вештина, школских послужитеља итд.' око 1,000.000 марака. На наставна средства троши се 142.751 марака; од тога иде 56.800 марака на набавку школских књига и других потреба за сиромашну децу. Огрев школе кошта 442.652 марке, чишћење 106.500 марака. Остали издаци учињени су на школске награде, на помоћ учитељима, на варошке школске комисије итд. * * * У Виртенбергу учитељи траже већ одавно да се измени уредба њихових исиита од 1855. године, и сад су у томе у неколико и успели. Новом министровом наредбом измењен је нарочито други учитељски испит. Ту заузимље прво место нознавање школе с Историјом Педагогике, Опште Педагогике, Методике нојединих нредмета и с познавањем немачких закона и наредаба школских. За писмени састав даје се по нравилу један задатак из Историје Педагогике или из Школског Рада. У пријави треба означити које је педагошке писце кандидат ироучио. Нов је предмет историја књижевности. И овде треба означити, које је класике кандидат прочитао. Поред тога кандидат може да бира ГеограФију, Зоологију, Ботанику, Минералогију и Физику. Са свим су изостављени лепо писање и правопис. Факултативни су предмети свирање на оргуљи и наука о хармонијп. Ко хоће може још да полаже иснит из Француског језика, латинскога језика, ручнога рада, пољске привреде, воћарства итд. На испит се пушта кандидат, који је навршио 23 године живота. Ко не положи испит за 8 година , пошто је свршио учитељску школу,