Prosvetni glasnik
60
К. О В Ч К Ж II 'К
У топлије годишње доба дунавски тршчани рлтови скривају неисказану миожииу животињ. створова. На далеко одјекује: гласовита вика морских орлова, који се туку, мелодичниузвикнебројених барских шљука, лармање ритских дроздова, кречање галебова и чапаља, удружено с најразлдчнијим гласовима свих других штакара. Стотинама лабудова, гемова и корморана занимају се прављењем свога гнезда, док ритски орао, праћен вивцима, а жељан плена лебди над тршчаним ритом. Урачунали се у то још небројена војска жаба и инсеката, што све зајодно ствара пријатан призор страсном ловду или природњаку, а код сваког другог човека који се тиме ие интересује, може изазвати сулњу. Колонија чапаља, коју дунавске баруштине скривају, пружа са свим необичну н за природњака изванредно лепу и интересну слику. Ту нађе све јевропске врсте чапаља у гомили, који броји хиљадама хиљада. Док се једне још баве грађењем гнезда, друге већ имају иотнуно легло на згодном месту, а треће ее опет неуморно труде, да напуне гладан желудац својим полуодраслим младунцима. Један посетилац тих ритова овако описује утисак, који је на њ учинила једна таква насеобпна, на коју је он наишао на дунавској делти : „Изненада испаде преда ме једна грандиозна слика, која сама осваја; али тек Што убих једну племениту чапљу, што пролете поред мене, а „слика" се разви у неописану величанственост, која сваки ум заноси. Као грмљавина, над водом грмљаше једновремени удар .хиљадама крила, као прп изненадној експлозији низаху се горе у ваздуху на све стране као светли млазеви од ракетле: црна, бела, жута, мрка и сива тела у огромној множини; брујаху и викаху наоколо, те из баре и ваздуха врло живо и гласно, потмј г ло грокћући и промукло кречући, одјекиваше један хор, који се сваком оиисивању подсмева. Један тренут стоји човек
као заглушен, — али мало ио мало новраћа му се мирноћа и присебност, и сад тек може схватити појединости овог величанственог призора". На жалост скупљачи јаја и птица и тз. „ловци' 1 често на неодговоран начин тако опустошавају и немилосрдно пљачкају ове колоније, да број њихових чланова неирестано опада, и само се местимичној иецристуиачности баруштина п ритова треба благодарити, зашто један овакав диван природни иризор данас већ не припада скасци. М. М. ТомиК
ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ
Г. Др. Станојло ВукчевиК, Физикус окр. пожаревачког, и г. Коста Ииколић, апотекар из Београда, уписали су свога кума нок. Др. Јулијуса Петику, пређ. лекара иожаревачке онштино, за члана утемељача Фонда за потиомагање сиромашних ученика пожаревачке гимназије, и положили су управи овога Фонда 511 динара. Г. Жихаило Ћ. ЈЈетровиК, трговац из Ножаревца, уписао је своју супругу пок. Катарину за члана утемел>ача Фонда за потпомагање сиромапших ученика пожаревачке гнмназије, и положио је управи овога Фонда 50 дииара. Управа пожаревачке гимназије, овим путем, изјављује топлу захвалност поменутој господи на његовој дарежљивости.
Госп. Велимир ЈанковиД,, гвожђар из Ужица, изволео је поклонити новој школи пиличкој најновији лепо уоквирен — „лик Вука СтеФ. Караџића". На овоме, лепоме поклону и пажњи благодари одбор школе пиличке.