Prosvetni glasnik

МИХАИЛ АРХИЕПИСКОП БЕОГРАДСКИ И ИТРОПОЛИТ СРПСКИ

У четвртак 5. Фебруара. у 12 часова и 10 минута по нодне, нреминуо је после дводневног боловања дугогодишњи поглавар независне цркве у Србији: Архиепископ и Митрополит Михаил. Смрт је угасила један неуморан живот, пун тешких напора и хригаћанског самопрегоревања, живот Поглавара црквеног, реткога радника народног, чије је име уплетено у све знатније догађаје нове српске историје; живот виђеног представника црквене књижевности и хришћанске врлине. Високопреосвећени Митрополит Михаил је угледао света у СокоВањи, варошици округа нишког, 19. августа 1826. године, у породици Милована и Марије Јовановића. Ос-новну је школу изучио у месгу свога рођења: гимназију — у Зајечару и Неготину, као питомац ј епископа Доситеја. 1842. г. ступи у београдску богословску школу и сврши је 1846. г. као најбољи ученик. Његова ириљежност у раду и тиха нарав привуку на њ пажњу тадашњега Митрополита Србије (| Петра), који га пошље у Русију (1846.) ради вишега духовног образовања. У Кијеву, Милоје (тако му је крштено име) најпре ступи у духовну семинарију и иосле трогодишњег учења (од 1847 — 1850) пређе у духовну академију, коју је свршио 1853. године с научним степеном магисгра богословља. Склон тихом и духовном животу од своје младости, Милоје, у последњој години својега академског образовања да монашки обет 29. марта 1853. г. .у кијевско-печерској Лаври, и добије име Михаил. Митрополит кијевски Филарет посвети га 12. априла за ђакона а 19. истог месеца за јеромонаха. Јеромонах Михаил донесе са собом у отацбину (1854) одушевљену љубав ка просвети и црквеној књижевности, неуморну вредноћу и тачност у сваком свом раду. Те врлине уздигну га нагло у његовој црквено-просветној служби, и он одмах добије звањо проФесора у богословској школи у Београду, а након три месеца (11 октобра 1854.) чин АрЉмандрита и за тим (14 октобра 1854.) Епископа дијецезе гаабачке, на којој је пробавио кратко време.