Prosvetni glasnik

I

86

НАУЕА II

НАСТАВА

или нацрта, чини то тако, да не губи ученике из вида. 0 овом велн универзитетски проФесор Колар 1 ) у свом извештају: „Какав надзор с једне стране! Већ је Коменски тражио, да учитељ заузме узвишено место, како би могао битп добро виђен од свих својих учепика, и како бп могао тражити, да сви упру очи у њега. Његов глас као да је остао без одјека, јер и данас има много старих наставника, који су перипатетиди. Без прекида у покрету, они се шећу целога часа, час исиред својих ученика, час пзмеђу кдупа и не гледајући своје слушаоце. Ако се ученпци међутим бацају папирним куглицама, металним перима, то су тн наставници сами кривн, јер окрећући леђа једном делу разреда они на неки начип позивају сами ученике, да се користе том депом придпком, што им се пружа, те да протерају мало шалу. Кад дисциплпна одсуствује, шта бива од наставе у таком разреду? Сред тога непрекидиога ходања тамо-амо и несноснога шкрипава ципела, како да схвати ученик једно питање, отпочето у једном углу школе, а завршено у другом? Како ће учитељ самразумети одговор, кад га тако рећи сам угушује? Заистаје интересантан такав разред! Ученик, који је прозваи не разуме питаве или га бар не разуме потпуно: сав растројен, обраћа се суседу, да би га чуо, и кад хоће да размишља, да да одговор, буни се, губи копац својих мисли, растројен од свога наставника, који се не ирестаје шетати тамо-амо испред њега; напослеткупромрмља одговор који му је дошануо услужни друг или какав, што шалу збија, а добрп перипатетик прима све одговоре, а да не трене: он верује, да су добри. Треба ли се томе чудити. Он их сам није могао чути." Разредна се књига попуњује неколико минута пред крај часа или одмах после часа. Понеке рубрике испуњују редари. У разредну се књигу уписује: предмет, шта је свршено; шта је задато, који нису дошли, који се задоцнпли, владање, вредноћа, пажљивост ученика, прпмедбе (да ли је ко био па часу итд.), напослетку се учитељ потписује. Тада се и задаци казују, што ученици записују у своју књигу задатака (Аи%а1зеп1)исћ). Сваки ученик има свбју књигу задатака у коју бележи, шта пма закојп дан да се научи. На крају часа наставник казује, шта је задао и за који дан, а ученик то бележи под означени дан у своју књижицу. На ову се установу обраћа пажња родитеља у извештају. Тако родитељи могу сваки дан прегледати, шта је у школи рађено, шта је задато и ') В. Р. СоШагА, Гл рес!а&о§1е а в188еп. Стр. 14.

контроловати своју децу. Но не само да се редовни задаци бележе у ту књижицу, ну ако је који ученик одређен, да научи или израдн нешто нарочито, што је пропустио учинити, дужан је и то записати. Ова је књижица дакле за ученика ономена, а за родптеље срество за контроловање, и веома је згодан посредник између куће и школе, пошто се с помоћу ње, у примедби, могу и учитељи и родитељи споразумеватн. Књижица се ова добива у свима трговпнама с хартијом и стаје неколико Фенига. Ову сам установу видео свуда по немачким школама, што такође јемчи за њезину сходност циљу. Ученицп излазе из школе тако, да, прво изилазе они, што су вратима најближи. У разредима до 0 II ученици по свршетку часа излазе пре наставппка. Сваких осам дана мењају по два ученика, којн у истој клупп седе, место да би се сиречило нагињање тела на једну страну. За време пауза сви ученици морају ићи из разреда и отићи у дворпште, које ниједан не сме напустити. Пре но што пређемо на паузе ваља нам напоменути, да се у гисенској гимназији држе нредавања само пре подне, п према томе настава тра,је по пет часова, то је од нотребе навести речи 1Пилерове, којима правда тај свој поступак. „Писац ове књиге је у иријатном положају, да је на захтев готово свих родитеља већ од много година наиустпо наставу после подне. После 14. годншњега искуства неће се наћи ни међу некадашњпм ученицима, нп међу учитељима ни родитељима никога, који би заступао иређашње стање. Веома исцрпиа, делом с помоћу лекара извођена посматрања, показала су, да се ученици не преоптерећавају наставом од пет часова, да не бивају уморни, малаксали п без интересовања при крају наставе, међутим им је дато доста времена но подне за негу тела, лети купањем и гимнастиком, а зими тоциљањем и гимнастиком. Међу ученицима гпсенске гпћназије иливају просечно 94%, а 96% трче по леду, дакле сви ученици, који нису каквим телесним недостатком спречени. Па н за породичан живот остаје дечацима на тај начин доста времена, а ученици са стране 1 ) могу летп у 1, а зими око 3 или 4 часа бпти код својих кућа. Стање здравља је изврсно, а стање вида у ученика је ванредно повољно. У осталом последњих година се и у лекарским круговима јавл,а јак обрт у корист настави од пре подне." 2 ) Ј ) Многн ученидн из околине долазе и одлазе железнидом. г ) В. ЗсМИег, НагкЊисћ (1ег ргакИзсћеп Рае^а^о^Ис. Стр. 37.