Prosvetni glasnik

преглед школских листова

2. Теме поје/;иних гимназија: а) Утицај позоришта на духовно развиће човека. б) Бе §1у1е с'е«1 Гћотте. в) 0 поеми. г) Истиријски развитак романтизма и његова карактеристика. д) Треба лн кад и како уиотребљавати стране речи у руском језику. е) Најглавније црте сличности и различности изме!)у еноса и драме. Московском округу су дате ове теме : а) Сила оружја и сила културе. б) „Шта утврђује државу? Унттрашњи ред, нлод дуговременог мира". (Жуковски). Иримери : 1) Грчка н Рим ; 2) Рим и Германцн ; 3) Руси и Татари. Највише је тема дато у одеском школеком округу-' Роман, његова исгорија и научно-васпитни значај. б) „Кад међу друговима нпје слоге, нп посао им неће успети". в) Карактер руске књшкевности од Петра Великог и после вега. г) Значај руских народних гатака. д) Значај рада у животу човекову. е) Значај детињпх утисака у душевном развићу човека, на основу историјскнх и литературних иодатака. ж) Характеристика главних радних лица у Пушкиновој драми „Борис Гадунов". з) У чем су слични Борис Гадунов". (Пушкина) и Едип (СоФокла) и у чем је опет битнаразлика међу њима. и) Заслуге Ломоносова и Карамзина за усавршавање руског књижевног језика. ј) Морално-васнитни значај дела Пушкинових. к) 0 утицају дела Гогољевпх на развиће самосвести у руском друштву. Новембарска и децембарска свеска одликују се нарочито обиљем научних расирава о нредметима, који су од интереса само за руске читаоце. У новсм. свесци је Качановски штамнао оцену о делу аустријског консула Јулија Писка „Сг. 8капс1ег1>е§", историјска студија која је штамнана у Бечу још 1896. године. Пошто је разгледао цело дело по одељцима, набројао све махне, недостатке и погрешке — а њих је врло много, нисац опет завршује свој суд о књизи тврђењем, да се у њој може наћи погдешто новога, радн чега заслужује пажњу. У овој је свесцн штампан и опширан извештај о раду секције за Китај и Јапан на конгресу оријенталиста, који је држан у Паризу. Овај извештај, због актуалности предмета, од интереса је и за шири круг читалаца, кији се по њему могу уверити, са колико се мара у Русији изучавају ове две земље на крајњем истоку. Св.

Кетие р&1ај?о&1<1ие. ЋотеИе 8егге. Тоте XXXI. № 9—10 (8ер1етђге—Ос1от1зге). 1897. Први чланак у обе свеске посвећен је Декарту и његовнм васпитним идејама (Декарт и ваеиитање). Чланак је скроман и без претензија на исцрпност, али довољан да велика личност Декартова бар у најопштијим цртама изиђе нред читаоце овога журнала. И што је најглавније, писац с иодједнаком савегаћу ука-

зује и на мислиоца, и на човека. У Декарту човек не срамоти ФилосоФа, као што ни философ не баца у засенак чбвека. Истина, Декарт ван философских идеја није колосална особа, није један од оних великих духова којима је суђено да се заваде са садаганогаћу, ради среће у будућности. Он нема хероизма, ннтн се одаје бесконачним плановима за благостање свих људи, али воли људе и чини им добро, просвећујући их. И ако он нб нере ноге својим ученицима, као узвигаени творац хригаћанске религије, бар се донекле одужује великој идеји љубави међу људма учећи своје слуге. Он проналази таленте, као што други нроналазе злато и дијаманте, и тражи „под лпврејом аристокрацнју духа". То не значи да Декарт омаловажава науку, то сведочи да је она у љеговим очима већа од свих сјајних титула п високих достојанстава. Само он мари да буде Фанатичан обожавалац чпсте науке; он је љуби као корисну радњу за добро човечанства. Белика реч да је наука рад човека, ностаје у устима н иод пером овог ђенија једна неирикосновена догма. Како је велика његова срџба на снекулативну философију која иарализује ум, колико је негатедл.ив његов подсмех педантизму и излишним учењима! Он не крије своје негодовање према учењу латннског језика, и то у XVII веку а сред Француске с којом је увек духовно био заједно. Природне науке, то су омнљене студије његове; знатн нрироду то је њом владати. Да се она нозна трсба оштро п проннцл.нво посматрање, без пренагљених закључења, треба методе у иснитивању. Декарт не верује у нарочите таленте: свн људи имају здрав разум, п неједнакост долази једино од рђавог нравца у васпптању, од нредрасуда што их паслеђе и социјална средина одржава, од недостатка метода, или још пре од рђавих метода које упропашћују дух и срце. Здрав разум онгата је очевина. Треба само умети експлоатисати овај богат извор научних идеја. Декарт указује на начине којима се може сачувати од лажних идеја. Поред највећнх радова на науци Декарт не заборавља на народно образовање и изводи најрационалнији и најнрактичнијц илан проФесионалне наставе. Што тај план није остварен узрок је смрт његова, јер би његови богати нријатељи, од којих он не хтеде лично никад нигата узети, радо поднели новчане жртве да приведу у дело умне замишљаје његове. Њима би то чини.10 част, јер би уз великог ФилосоФа овековечили и своје име. А он то није очекпвао само од њих; владалац и народ требалн су да прнме свој део рада у организацији наставе. Такав беше човек кога је Хегел назвао Херојем п за кога је Хексли рекао да се у њему нерсонФикоковало све што је највиртуалније за његово доба и да је он имао удобну моћ да размишља о будућности. Други чланак септембарске свеске бави се извесно занимљивим подацима из историје једног завода за одгајење војничке сирочади у Поненкуру, а за време од 53 месеца. Чланак је без важности за српске читаоце, јер осим извесних нових докумената исторнјске вредности не третира ни једно важно шкодско питање. Чланак 0 народној настави у 1896-7 год. није довршен у ове две свеске н о њему ће бити рсч нри реФерисању свезака у којима се овај чланак довршује. Под насловом „ Један месец у великој војводини луксенбуршкој * нзноси нам Г. Ми(е1е1 своја носма-