Prosvetni glasnik

преглед школских листова

курсева ва неколиким Фермолама. 1889 годпне таквих је курсева било 7, а 1892 — 14. Напоредо с тим увећан је и број наставннка. Баљаност к дена ласла у овим крајевима показују, да је успешан рад ових курсева. 3 .уШколаза градина/рство. л О-ег;ич1 АМап ган 8ше1еп", коју је основао бив. коњички оФндир, мајор Т. Н. Ј. \'ан 8\\ае1:.еп на земљишту „Добротворнога Друштва". Циљ јој је образовање вештих градинара који знају неговати воће, иоврће, двеће, грожђе итд. Сироти учениди не илаћају ништа ; њега издржава само друштво. Ако има места, иримају се и други ученици, који плаћају ирве године 80 Љ, друге — 90 Л., а треће — 100 Д. • 4.) Шумарска школе А. уап §Ћ-1е<еп", коју је основао исти уан 8 уј(оп и њој завештао свој капитал, од којега се она издржава. У овој се школи спрех мају надзорници и чувари шума, који су у стању сами да раде што им у дужност снада. Васпитаници добротворних друштава не илаћају ништа за учеље. Ако има места, примају со и ученпцп са стране, и онн плаћају прве године 60 Д., а друге — 80 Д. Ученици, кад ступе у ову школу, морају имати 20 годива и сведоџбу да су добро сврпшли основну школу. Школски расадник тако се раширио и умножио да може давати „добротворном друштву" сва дрва која су му потребна. 5.) Земљорадничка гикола 6. А. уап 8ше1ен. Године 1889 купио је \ г ап 8ше1;еп нешто земље и на њој је нодигао здања за школу, поред које се налази и земљшнте за ирактичне радове. Учењу је задатак унознатн ученике с наукама, које имају нримене у земљораду, јер та школа ириирема земљораднике - ирактичаре. Који ступају у ову школу морају имати 15 до 18 година и сведочанство да су свршили основну школу. Учење траје две године и школарина је 40 Н. на годину. Ученици праве, заједно с наставницима, од времена на време екскурзијо и том приликом прегледају рад на околннм добрима, сточна тржшпта, Фабрике масла, спра итд. 6.) Градинарска гикола „АизЈегИат" у ЛУа(;ег ^гаа&теег-у. Учење траје три године. У школу ступају ученици, кад наврше 15 година, пошто претходно положе испит у обиму програма основне школе. Задатак јој је спремити добре градинаре - практичаре. Кад сврше учење, ученици раде неко време практично код вешта градинара. Много је ученика из ове школе добило добра места код плантатора у Индији. Пошто положе завршпи исппт, ученици добијају диплому. Средишно друштво градинара и ботаничара установило је дужност наставнпка градинарства који путује. Држава даје друштву на име помоћи 2000 П. на годину. 1892. год. тај је наставнпк држао три предавања о начину како се негује дрвеће ; та је предавања понављао у четири вароши, а у друге три општнне држао је предавање о начину, како се негује воће. Осим овога у Холандији се зими држе курсеви, којима је задатак: младим људима, који живе на селу, ироширити круг знања о земљорадњи. У програм улазе елементарни нојмови из физичких наука, земљорадње и одгајивања стоке. Предавања се држе у просторијама јавних школа, а општинн је дужност да их осветли и греје. Кум траје две године, почиње у октобру и завршује се у марту. На крају друге године издаје се

диплома ученпцима, који успешно положе завршни испит. Овај је јаван н полаже се пред комисијом, коју одређује централна управа земљорадничкога друштва оне области, у којој се држи тај зимски курс. Ученици плаћају за учење; а књиге и све што им је потребно за слушање предавања добијају бесплатно. Надзор је поверен комисији и наставниву земљорадње, које означава влада. У програм предавања улазе ови предмети: изучавање земљишта, његова ограда и побољшавање, неговање биља, п одгајивање п хигијена стоке, њезина храна, нобољшавање и оцена, елементарна знања из Физике и јестас^гвенице. Овн су се курсеви почели установљавати 1891. до 1893. год., али их се сваком годином отвара све више ивише. Године 1892—93. било их је 13 са 291 ученика. 0 уређењу свих ових курсева старају се приватна друштва, а држава нм даје годшпње на нме помоћи 75—500 II. Као што се впди, у Холандијп се не очекује све од државе, него друштво само чини своју дужност. Приватном се инидијативом много постиже свуда, иа и код нас, само кад се нађе људи, да је подстакну и организују. Свеска за октобар је такође богата прилозима, али наше читаоце може занимати само извештај о исиитима зремсти за 1896. год. Испити су држани у 176 школа, у којима јс било 3867 ученика у VIII разреду и то у државним гимназијама 6720 (96,2°/ 0 ), у пет црквених гимназија 86 (2,2°/) и у пет приватних 61 (1,6%). Број ученика се, према оном у год. 1895. умањио за 55. Од ових ученика: а) пуштени су на испит : у државним гимназијама 3.621 (96,6°/)

„ црквеним „ „ прнватним „ б) положили су исиит : у државним гимназијама 3.485 „ црквеним „ 78 „ приватним „ 56

83 (96.3/$ 56 (91,8%)

в) награђени су медаљама у државним гимназијама „ црквеним „ „ приватним „

3.619 (96,25% 344 10 3. 358 (9,9%)

126. (3,8%) 5 (6%)

г) иали су на испитима : у државним гимназијама „ прквеним „ „ приватним „ 1« (3,%) Занимљиво је разгледати, какве се теме задају ученицима да их израде као писмене задатке на испиту зрелости. У неким школским окрузима ових је тема више, а у некима по једна или две за све школе у округу. За петроградскп округ биле су ове теме: 1. Од просветне окружне управе а) основна — : значај Карамзинове „Историје" б) резервна — Сатира и басна.