Prosvetni glasnik

101

молби: сведочанство о испиту зрелости, индекс, којим се тврди, да је вајнање седам семестара дровео на университету, и то бар пет семестара на филозофском Факултету. Сем тога мора ноднети доказе, да је слугаао предавања из ФилозоФије, педагогнке, наставног језика, немачког језика. Кандидати за природне науке треба да подеесу доказе, да су бар два семестра радили у семинарима или лабораторијумима. Кандидати за модерне језике иодносе сведоџбе, да су учествовали у практичнпм веџбањпма за конверзацију. Кандидатима за модерне језике рачуна се једна година, коју су провели у Енглеској, Фрапцуској или Италији у годпне школовања. Испит зрелости заједио са, доказом, да је кандидат пробавио три и по године на филозофском Факултету на универзитету даје право на исппт за реалке, а не и за гимназије. Туђи кандидати, и ако поднесу све те доказе, нуштају на се испиг само одобрењем министровпм а на предлог дотпчне комисије. Који су кандидати положили испит за гимназије, могу бити намештени и на реалкама, ако је пак комисија признала кандидату спрему само за наставшша. у реалкама, онда се то мора нарочпто прибележити у сведочанству. Члан четврти говори о захтевима, које свакн кандидат мора да иснупи. Између осталих ногодаба ностоји и та, да кандидат може бити постављен за проФесора тек онда, пошто је прнправном годином доказао своју практичну способност. У члану петом говори се о општим студијама. Кандидат мора да је задобио опште филозофско и џедагошко образовање, које је сваком наставнику средњих школа потребно, а на усменом нспиту треба да покаже знање у наставном језику како у граматици тако и познавању важнијнх дела њене лепе књижевности. Чланом VI одређују се груие нз којих се иолажу испити. Групе су ове: 1. Класнчна Филологпја као главна а наставни језик као споредна група; 2. немачки језик или који други наставни језик као главна а латински и грчкп као споредна група; 3. земљопис и историја као главне групе; 4. математика и Физика као главне групе; 5. природопис као главна група и математика и Физика као споредне групе; 6. ФплозоФИЈа са грчким као главна и латинскнм као споредном групом пли са математиком као главном и физиком као споредном групом. Сем тога за реалке долазе још групе модерних језика; математика и нацртна геометрија; ириродопис и хемија као главне групе, или једна као главна са две споредне групе, у које улазе : математика, Физика, хемија, нриродопис и геограФија. Групе се не могу мењати, а кандидат пма право, да полаже испит из више група. Чланом седмпм уређује се полагање усменог испита. Кад су домаће радње апробиране, онда се испит полаже у два термина н то, у првом термину полажу се сноредне групе са наставним језиком и немачким језиком, а у другом термпну главна група. Размак између оба термина не сме но нравилу бити већи од пола године. Ако кандидат полаже две главне групе, онда то може учинити којим хоће редом. Кандидат не може тражити да најпре полаже исиит за ннже гимназпје, на носле да допуњује за више. У члановима 8—16 побројано је граднво, које се тражи из иојединих предмета. Преглед књига листова и арограма. I. Рецензије. Др. Шредер : проФесори, судије и ОФицири, друго ироширено издање (71 стр.) цена 1,40 мар. У овој просветни гддсник 1898 год.

књизи има врло интересних података о ова три сталежа. Статистички се доказује, да школовање проФесора траје најдуже, да најдоцније добију деФинитивно наименовање, да им је служба најтежа а да су најгоре плаћени. У нојединостнма доказује се, да ироФесори, — кад се узме у рачун спрема за испит, пробна година, рад у семинару, — тек у 36. години постају деФинитивни, и да нступају из службе било пензионисањем или смрћу у 57. годнни. Из таблице, у којој се упоређују године службе проФесора и судија, види се да 3,п% судија а само 0,бв проФесора достигне 40. гедину службе, дакле 5—6 нута више судија него проФесора. Па и за мањи број годпна проФесорп стоје много рђавије. Врло .је поучљива и статистика о прираштају. У Пруско.ј пма још данас прекобројних наставника. Али наставиичком позиву посвећују се младићи, који нпсу посвећени у положај овог сталежа. Међу њима има врло мало синова проФесорских. Једна таблица ноказује, да 50°/ о спнова од јуриста, медицинара и виших административних чиновника а 40% синова у теолога следују позиву очевом, а проФесорских синова изабрало је само 15% очев позив у год. 1895., а у 1896. год. само 7%. — Књига се препоручује сваком, ко се бави иитањем о платама, и интересима сталежа. Од осталих приказаних књига препоручују се: Гајстбек Д. А. Атлас са сликама за земље Европе; Винтлачпл Д. Е„ настава ириродописа на основној и грађанској школи. (Цена 40 нов.); Аренд Др. Руд. Основи хемије и минералогије, 6. издање (цена 3 мар.). Вилдерман Д. Макс, Годишњак природних наука, XII година: 1896—97. У овој свесци су сви важнпји напреци из Физике, хемије, метеорологије и Физичне геограФије, примењене механике, хемиске технологпје, астрономије, зоологије и ботанике птд. (560 страна, цена 7 мар.); Гитнер Др, Сигисмунд. Геофизика I свеска. Нарочито се прспоручују прегледи за слободно цртање од проФ. Пирмана. Има их 60 комада, цена им је 1 ,20 мар. II. Преглед ирограма. Има их десет. У сваком програму налази се по један чланак. Програм државне реалке у Бечу у II кварту садржп чланак: „Оглед за хемиску наставу на средњим школама, од проФесора Рајхела. РеФерент Роте препоручује овај чланак нажњи стручних колега, У програму гимназије у РудолФеверту има чланак: АтмосФерска електрина и громовод од проФ. Фајдиге, (30 стр.). У чланкује изнето све, што се данас зна о атмосФерској електрини, о конструкцији и употреби громовода. — В.

^ећгргођеп ип<1 1ећг?ап&е аиз с1ег Ргах1з с1ег бутпазЈеп ипс! Кеа1зс1ш1еп топ Рго!'. Вг. Ж. Рггез и Рго!'. Бг. В. Мепде 53. Н. оМоћег 1897. Последња свеска овог часопиеа (излазе 4 свеске у школ. годипи) има осам расправа и неколико приказа одабраних књига. Расправе су ове: 0 установљавању педагошких катедара у нашпм универзитетима п о уређењу академске наставе у педагогици од Др. В. Шрадера; нацрт једног иедагошког семинара^ Др. X. Шмидкупца; једпнство наставе у вишпј њим ) школама од Др. Р. Менга; један час /^Лруску лана у најстаријем разреду од Др. А. Биза;