Prosvetni glasnik

130

наука и настава

а школе, грађанске и манастирске, бринуде су се само о духовном васпитивању. Посдедице овог занемаривања телеснога развитка кроз тако дуго време, морале су бити, нема сумње, веома штетне по човечанство. Негда нанредна а утдедна пдемена опала су и закржљала. Читави народи, негда велики, снажни и кудтурни, изродили су се у кржљав и назадан пород. Тек се у најновије доба увидела и оценила огромна штета по човечанство са једностраног васпитавања народне омладине. Статистички подаци свију данашњих културних иарода дали су врло неповољне резултате о стању здравља и телеснога развитка у опште. Модерна цивилизација и разноструке прилике данашњег начина живљења, у којима је све усредсређено само на што већи умни и душевни напредак, забацнде су физпчки развитак у велику нозадност, а болештине н разнн телесни недузи сатиру народе све у већо.ј мери. Даиашња је недагогија засновала систем васпитавања на физиолошким нстпнама; она је на основу њнх усвојнла старо начело о хармонијскоме васнитавању тела и душе, као о најправилнијем и иајприроднијем васпитавању омладине. У теоријама свију данашњих наука о васпитању императивпо се казује, да васпитавање не сме бити једнострано; да мора имати тројаку природу човекову: Физичку, умну и моралну ; да се ни једна од ових страна човекове ирироде не сме занемари, без велике шгете ио нас саме; да је једнострано васнитавање непотпуно и неприродно, да чини човека богаљем итд. Па ипак, мало је школа, н мало учитеља, који су својски иригрлили ове уиуте и којима телесно васнитавање не би била последња брига. Учнтељ добро зна колико је иотребно обраћати пажњу и на чистоту ваздуха у школским нросторијама, и на умереност топлоте у њима, и на одело ученичко, и на довољан одмор и кретање, и на гимнастнчке нгре у свеасем ваздуху; он зна, да будућем човеку неће много користити развијен ум, ако му је тело остало занемарено, болешљиво, изложено опасности да нри најмањем нотресу угине; — на опет му поклања мало пажње, јер му брига о телу ие улази у оцену његова рада јер се од њега истражује само умни напредак дечјн. (Ј тога је школско васпитавање у опште једнострано; школа је многе начинила богаљима. Пемарност је у том погледу општа. Мн врло добро знамо да гимнастичке игре и телесна вежбања служе на развитак и оснажење не само нојединнх делова нашега тела и њихових мишића, који су главни Фактори свега покрета и живота у нама, него и на нравилан развитак и оснажење

цолокупног организма. Знамо, да су Физичка кретања од добротворна утицаја на све радње у организму, утичући повољно на промену матернје, на правилну радњу нлућа п срца, на правилно кружење крви, на правилно варење и храњење. Знамо, да тело и душа стоје у присном односу, да васпитавање тела служи у исто доба и на корист душн, да ствара код човека поверење у себе самога, да га чини храбрим н неустрашивим, да га води к самосталном развитку карактерности, да му окрепљује и оснажује душу. Знамо, да хармониско васпитање тела утиче и на спољашњу, естетичну појаву човекову, и да гимнастика, смишљено унотребљавана, упућује човека на носматрање и оцену кретања у тежњи за лепом н донадљивом нредставом његовом, што је за развитак естетичких осећања од битнога значаја. Па ипак, ипак — и ако све то добро знамо, опет смо немарни; не умемо да дамо важностн томе свом признању и убеђењу ; не умемо да пођемо окушаним и утрвеним путем, да се угледамо на сгаре класичке обрасце у васпитавању омладине; не умемо да се отмемо од средњевековног ограничавања и спутавања тела и његових покрета, већ га занемарујемо у корист духовнога развитка, пуштајући га тиме да закржљава и физички н морално, да постаие песнособио за већа предузећа како Физичке, тако и саме духовне моћи!... Данас се културни народи журно старају да се отму оддосадање немарностн и небрнге, да поиуне празнину у васпитном систему, да стану на нут штетама и губицима, којима су иојединци, народи и човечанство изложени занемаривањем физичнога развитка и физичких способности. Тога радн уведена су гимнастичка вежбања и гимнастичке игре по свима школама државним и прнватним. грађанским и војннм, нижим и вншим, мушким и женским; иодстиче се н потиомаже осннвање разних приватних друштава у циљу развијања и неговања тела и његова здравља; исгражују се начини како да се фнзнчко васпитавање што већма распростре, да постане општим, народпим, не штедећи при том средстава, подижући јавна игралишта и вежбаопице... Најнре се отночело с вештачком, тако званом „немачком" гимнастиком, с нарочито измишљеним снравама за што брже, атлетско увећавање мишићне снаге, која је са брзих последица својих стекла велики број ноборника. За њом је дошла научна „шввдска " гимнастика без справа и јаких напрезања, осиована на законима Физиологије и хиги-