Prosvetni glasnik

НАУКЛ п нлотлвл

зрелим годинама ; арекомерна всжбања у рано доба њихово учинила су да сс изгубч сва снага. По Аристотеду, гимиастиком треба отпочети од ссдме године детиње, али да то буду проста вежоања и игре само у толикој мери, да потпомогну јачину и лепоту тела у његовом развитку. Три године, полазећи од доба пубертета, треба посветити другим наукама ; а иосле тога употребити тежа вежбања п оштру дисциплину. На тај начии избегава се заморавање и тела и ума у исти мах, јер свака од ових двеју врста умора природно произподи сасвим сунротна дејства : рад и умор тела шкодљиви су развитку духа, као што и рад и умор духа шкоде развијању тела. У Прећи К емо &а разие врсте забавних и ги.мнаЧтичкиХ игара у 1'рчкој. У СтћрОј Грчкој иису се ни у коЛИКО уздржавали да у дечјим нграЉ.Ч судеЛују и зрели људи, па и сами старцн. 0 спартанском "краљу Агееилају прича Нлутарх, да је поред свога синчића, Ирестављајући јахача, често јездио на штапу, и у Таквој забагт више су га пута затицали у сред јјеселе гомпле дечурлије, Балерије Максим прича о (\>криту> да га једног дана Алкпбијад затекао где сс игра са свбјом Децом. 0 Кераклиту се прича да је приређивао игре за децг код Дијанинога храма у Ефесу. Интересантан Факт прича ее о фплософу Анаксагору; целога живота одрицао Св с&аке ночасти, а у своме завештању молио је да му се укаже једииа и за њ најбоЛ>а иочаст: да се на даи његопе смрти приреде нгре за децу, Око измишљања и унаиређивања дечјих игара старали су се чувенп философи старога доба, међу којима заслужује иарочитога помена велики државник, војсковођа, философ и математичар, Архитас. Платон је игре називао весељем богова; „игре су врло корисие, вели он, јер нас оне упознаЈу са склоностима дечјим, ио којима можемо дати одређени иравац њиховом будућем позиву.. " Забавних игара било је у Грчкој врло миого. 1'о1их именује и описује око 50 само дечјих игара. Пгре су биле свагдашња забава атииске деце. Играчке су сматране као обавезне у свакој породици, а родитељима су стојали на расиолбжењу нарочити дућани, у којима се трговало свим врстама нграчака. У ранијим годинама деца су се забављала играма, за које није била потребна нарочита спрема. Такве су нпр. биле: привезивање какве бубе о конац и нуштане да лети по ваздуху; за тим „жмуре"; јахање на штапу или дрвоном коњу, во-

зање на дрвеним колицима и др. Од играчака употребљаване су: чегртаљке, кућице, лађпце^ од коже, лутке, Фигуре разних животиња — корњача, зечева, тица, патака, гусака, змија, мајмуна и др. као и Фигуре солдата од воска, гипса или печене глине. Старија су се-деца пграла: лоптом. котрл>ањем обруча, чигром, а;врком: играла се војника с дрвеиим оружјем (подражавани мачеви, штитови итд.); пушТали су змајеве; играла се „царева", „даи и ноћ", „тако-лијо", „туре-азије"; убацивалп су у руие камичке, коштице, жир и др.; иогађала су колико је у руци ораха, пасуља... Али је особито омиљена била игра с пет камичака („пиљци",) које су метали на горњу страну руке бацали у вис и хватали. Било је и разповрсних игара у трчању, хватању и сакривању („жмуре" и „тутумпш"), којима се радо забавља и данашња младеж. У свима тим играма забављале су се и девојчпцо. Њихове су играчке биле разне лутке од гипса, глине или воска. 1 ) Жевскињу је била омиљепа игра на љуљашци (везано уже о грану, каткад с нарочитом столицом), као и „клацкавица" на дасци. Од забавних игара, којима су и одраслији проводили време, а за које је требало више вештиие него ли мускулног напрезања, биле су најраспрострањеније ове: У игри котабос (доносеној из Сицилије) играч се старао да с извесне даљине отпљусне из чаше вина или воде на металан котур, намештен на врху утврђене мотке, којн је, добро погођен, падао* на тас утврђен по средипи мотке; но произведеном звуку гатало се о наклоности и љубави. Игра с камичцима на дасци, подељеној у поља (Бгс11зрје1), срета се још у Омирово доба, 2 ) а била је позната и Египћанима; слична је данашњој игри дама (1)ате8р1е1). Јако су биле разгранате игре коцкама , које су обично игране у новац; за изручавање коцака на даску унотребљаван је оби^но пехар; већином се играло са три коцке, а добијао је онај, који начини највећи број тачака (3X6); најгори је избацај био 3X1- Слична је игра била ииљцима од костију (Аз1га§а1еп, зглавкови обично од јагњета), којих је обично било пет. Поменућемо само још: убадање у кајиш, која се игра и код пас игра; за тим мора (Могга8р1е1), коју Талијани и данас радо нграју; обртање и хватање новца прстима итд. Загонетања, декла.мовања и иричања често су уно') Девојке су задржавале своје лутке све до удаје, када су их носвећивали богињи Артемиди; а дечаци, постајући еФеби, иосвећивали су своје играчке Хермесу. 2 ) У Одисеји се ирича да су још иросиоди Пенелопини играли ову игру.