Prosvetni glasnik

150 наука и 3. Сваки домаћи задатак мора дотични учитељ завести за време часа у нарочиту рубрику школскога диевника и то под датум онога дана, за којн је задат. (У гисенској гимназији сваки наставник бедежи за које се време отприлике може^задатак израдити. То се време сабира са осталим и разреднн старехнииа пази, да се ие пређе одређена мера за тај разред). Разредни старешина води бригу о том, да .ш се дати задаци слажу с оннм, што је утврђено као нлан за лекције, и да ли се њима не прекорачује одређена мера. Ако се ова мера прекорачи, разредни је старешина дужан, да то у договору с дотичннм учитељем исправи, а у случају потребе, извештава о том директора. 4. Директор се н разредне старешине споразумевају с родитељпма и ученпцима, колико је времена за саилађниање домаћих задатака потребно, а покаже дп се, да се љима нрекорачује одређеиа мера, то треба томе одмах доскочнтп. Како је велнки број родитеља, којима на срцу лежи морално и духовно образовање, телеспо и духовно добро њнхове деце, те су с тога увек готови, да нотпомогну школу у њеним тежњама, то ће се у споразумовању с њима лако постићи ноуздано нзвешће по овој стварп. Исто ће се тако и учнтељ који ужива поверење својих ученика, лако моћи обавеститн о овој ствари, нарочнто пак ако се буде распитивао код вредних и савеснпх ученика. Нрепоручује се, да се п родитељп и старатељн позову, да од времена на време извештавају дирекцију, и то не анонимно, да ли мисле, да су њихови ученици домаћим радом преоптерећенп. 5. Како често п приватни часови допрпносе преоптерећености ученика, то је дужност разредних старешина, да се тачно пзвесте о броју приватних часова, и, у случају потребе, са родитељима се споразумеју, како би се на тај начин нзазваној преоптерећеностп на нут стало.') У гнсенској се гимназијн разредне старешине извештавају о прнватннм часовима на крају летњега ееместра и прве половине јануара. 2 ) 1 ) Шилер је мишљења, да није потребно сиишчарити и строго се нридржавати оваких кравила. Пода часа рада више или мање не може много шкодити, међутим ако се трајно сувише мало ради свакако је од штете по ученике. Подаци за утврђивање времена су непоуздани и веома је тешко наћи срество за поуздано контродовање ученичкога рада. Ученици често одређују рад већи или мањи но што им је у ствари иотребан, и^ користољубља, а тако исто и родитељи. II редимо, да у родитеља нема тога, а да ли они могу с ноузданошћу тврдити, да им ученицн над књигом раде или само снивају? 13. 8с1пПег, Напс11)исћ с1ег ргак4. Рас1а§о§гк, Стр. 43. Ј ) Неко је на овом месту напоменуто, да у Немачкој постоји и наредба, да настава ио иодне отнада, ако је нре подне 20° К.

настава

Иошто се прпказанпм расписом мора поставити илан за лекције, да деца не бп једнога дана нреоптерећепа била, а иодесан план за лекције зависи опет у многом од иодеснога расаореда чавова, то онда мора и овај нмати у виду захтеве школске хигијене. Прнзнато је већ начело, да тежи предмети, тј. они, за које су спојенн и писмени радовн н задаци, треба да дођу у прве часове пре нодне. Алн исти предмети нису за исте разреде подједнако тешкп, п увек се сматрају почеци наставе у једном предмету као најтежи. Према томе латпнскп језик није исто тако тежак за учеиике виших као за ученике ннжих разреда, те с тога оп треба у вншим разреднма да устуни ирвп час другим предметима, којп се тек отпочнњу, нарочито иак грчком језику. С обзнром на то уступљен је у гнсенској гимназији по нравилу први час латинском језику у најнижим разредима, у средњим н вишим грчком језику и математици. За остале часове постављено је начело: у нижим разредима је потребна иромепа, да се деца не би уморила једноликим предметима, у вишим разредима, на против, треба пазитн на то, да сродпи иредмети долазе један за другим, како бн се тим распоредом што јаче потпомогло јединство (ДиешбагћеШш^) целокупне наставе. Према томе у нижим разредима други 'и трећи час може бити уступљен религији, исторнји, геограФији, немачком језику (лектири) и магематици, а у средњим и вишим другом ком језику, историји (обнчно се одржава веза између лектире старпх писаца и ис.торије, што се ннр. чнта Ливије и учи римска исторнја), али, дабогме, да нрема потреби долази и овде често и математнка. Математика и природне науке, нарочито ако су у рукама једнога паставника, треба да дођу једно за другим. Последњи су часовн остављенн обично прпродним наукама и вештинама. Ако се између научних нредмета узме гимнастика (у гисенској се гимназији у нижим разредима држн нпр. часа латински језик, а у г часа гимнастика, кад су у рукама једнога наставника) то ваља имати у внду, да она треба само да освежи и окрепн, а не да умори ученике. 1 ) Расноред часова не треба да веже руке наставнику, но ваља да је удешен тако, да може одговарати извесним потребама, које се у току наставе појаве. Како се пази на то, да су латннски и грчки језик (а често уз то још п историја и немачкп језик), плн математика и природне науке у рукама једнога наставннка, то му се, у колико је могуће, дају по два, па и по три часа дневно узастопце. ') В. 8с1пПе,г, ПапсИшећ <1ег ргак1. Расћа^ојрк. Стр. 35. и даље.