Prosvetni glasnik

] 84 ГАДЊЛ ГЛАВНОГЛ ПРОСВЕТћО^А САВЕХА

17 еарг1<: бега сараМе <1е уегИе, б'П реи(; соппаИге 1еб сћовеа аввег роиг а§1г зиг е11е5; 81, (1е 1а всјепсе ци'И ен и, П реи! Игег Јек гед1еб (1е сопЈиИе ргаИсцш. \\ г . 276. Ог <1' ои поиз \'1еп1. сеМе 1трге8810П, 81 се п'е81 Ле 1а сћозе тете а 1асЈие11е е11е поив 1аИ решег? \У. 280. ..(1иапс1 И а тгз еп ргезепее 1ез с1еих согрв З1тр1е8... V. 193. ...ои роиг теИге еп ргезепсе 1ез согрз 8шр1е8 ди1 80 сотћшегоп!. Л\ г . 193. ...(оиз 1оз шс1тс1из ј'оп1 рагИе Ле сеИе гасе. АУ. 208. ...ри1з еп (1едадсап( раг шЛисИоп 1ез 1о18 сри 1ев ге^јмзеп!.. Ж. 266. Аи8б1 1е8 бс1епсе8 таШетаисЈиев боп1-е11ез с1ери18 1оп§1етрб а.гг1\ т еб аи б!ас1е с1е<1исШ', ГапЛгз цие 1ез нсгепсе8 рћубкргез у 1епс1еп1 беи1етеп(; раг Г шЛисИоп, цие 1ев 8с1епсе8 па1иге11е8 пе з' е1еуеп1 §иего аи-(1е88и8 с1е 1а с1аббШсаИоп... Л 1 ^. 266.

Дух је подобан да иозна исгину, ако може унознати сгвари тако, да може њима управљати; ако нз науке, коју има о њнма, може извести иравила за нрактично делање. Ш. 138—9. Одакле долази тај утисак, ако не од саме ствари, те чини да на њу мислимо? III. 143. ...када је изнео ироста два тела заједно... III. 19. ...или иостављање иростих тела која се комбннују... III. 19. ...све идивидуе што чинс део ове расе. III. 39. ...а затим иостављајуЛи индукцијом законе који њима управљају. III. 122.' Тако су математичне науке ода.вно постигле дадуктивни стадијум, док међутим физичне досегле до индукције , природне науке једва прешле класиФикацију... III. 122.

Дух ће бити подобан за истину, ако може нознати стварн толико да може утпцати на њих; ако из знања, које има у њима, може нзвести правила за практичан рад. Па одакле нам долази тај утисак, ако не од саме ствари, на коју нас он тера да мислимо? ...када је довео у свезу два проста тела.., ...илн да доведемо у свезу проста тела, која ће се сјединнти. ...све индивидуе које састављају овакву расу. а затим издвајају/ш индукцијом законе којн њнма унрављају. Тако су математичне науке одавно дошле у дедуктивни стадијум, док физичнс науке теже томе само индукцијом , док нриродне науке не дижу се много нзнад класиФикације... У сриском иреводу налази се иовигие места, на којима су се скуииле различне грешке ире-

водилачке. Та су места н нетачна и Е1шНег себ орегаИопб еп еПев-тбтез роиг еп соипаКге 1а паШге, 1еб сагас.1егеб, <1с типгеге а рои\ч>1г, аи ћои! с1е с.еМе е1ис1е, еп Лоппег 1а с1еН пШо11 е1 1ез 1о1з, УоИа ип ргениег р(лп! с1е уие: с'ез1 1е рош! <1е \ т ие рвусћоЈо^ие. ЕаћЈег, 2. Е1исНег себ орегаИопз раг гаррог! а 1а 1т, а ћхсЈиеПе е11еб 1еис1еп1, а зауои: 1а сош1а1ббапсе с1е 1а уегИе, с1е татпеге а роиуоћ', аи ћои! Ле сеМе е!и(1е, аббјупег 1ев ге§1ез, сјш еп аззигеи1 1а 1е§ШтК;е, 1а зЛге!е, 1' еШсасНе, уоПа ип бесопс! рот1 (1е уие: с'еб1 1е рот! <1е \ г ие 1од1дие. Каћјег, 2. Е11е п' а роиг оћје! П1 1' е1ис1е с1и топс1е с1еб согрз, 1асхие11е ез! 1' оћје! с1е 1а Рћуз1дие; 111 1' е!и(1е с1е 1'ате е1 с1об ћи1з (1п81огк1иеб ? зосЈаих, е1с.) (^иГ 1а тапИевкеп!, 1а(1ио11е ев!; 1'оћ,је(; (1ез 8с1епсеб рзусћсЛоцћ^ие ; 111 1' е!ис1е (1 с 8 саизеб ргетшгез, 1асц1е11е ев! Г оћје! Ле 1а Ме (.арћу81С1ио. Каћ1ег, 1. Е' евргИ ћиташ сћегсће 1а уеп!е раг 1а баепсе. Се1а 1т))Н()ие : 1° сјиЧ1 а ип тоуеп (1е (Јесоиугјг 1е угај; дггИ а ип ргосеДе, ипе те1ћос1е роиг ГаИеЈпс1ге; 2° дие, 1а уегЛе ипе &1б 1гои-

пејасна. Изучавати те операције у њима самима, да бисмо познали природу, ознаке, на начин, како бисмо могли на крају тога изучавања изнети деФиниције (одредбе) и законе, то је прво гледиште, гледиште психологијско. III. 7. Изучавати те операције с обзиром на смер коме теже, тј. с обзиром на сазиање истине, на начнн, како бисмо могли на крају овога изучавања поставити нравила, која нам посведочавају законитост ноузданост, ваљаност, то је друго гледшпте, гледиште логичко. ЦТ. 7. Њезин предмет није ни изучавање телесног света, но наука које се називају физичним , ни изучавање душз и њезиних Факата (историјских, социјалних итд.) но наук§, којо се називају психологијским, ни изучавање првих узрока, но наука, које се називају метаФизичним. Ш. 5. Дух људски истражује истину науком. То претпоставља : 1. средство да се истииа открије ; поступак, метод (начин) да се нстина постигне ; 2. средство да се откри-

Када се те духовне радње проучавају у њима самнма, да се позна њихова природа и нихове ознаке, те да би се на крају овога проучавања могла даги њихова деФиниција и поставити њиховн закони, онда је то прво гледиште психолошко. Када се духовне радње проучавају нрема циљу коме теже, то ће рећи: нрема сазнању нстнне, н то тако како бн смо на крају овога проучавања могли поставити нравила, која утврђују законитост 110узданост и јачину те истине: то је друго гледиште, гледиште логичко. Њен предмет није ни проучавање телесног света што је предмет физичких наука; ни проучавање душе и појава (историских, друштвеннх итд,) у којима се она јавља, што је предмет психолошких наука, нити проучавање првих узрока, што је предмет метаФизике. Људуски дух тражи истину науком. То зиачи: 1 0 да дух људски има пачина да открије истину; 2° да када је истнна већ иронађена, дух има начина да позна истину,