Prosvetni glasnik

25*

РАДЊА ГЛАВНОГА НРОСВЕТНОГА САВЕТА

185

уее, И а ип тоуеп роиг 1а гесоппаИге, роиг 1а (НнИпциег (1е Г еггеиг; (цГЛ а, сопппс ои (Ш еи 1а 1ап§ие 1есћп1С1ие,' ип сгИегЈит (1е 1а уегИе. \Уоппб, 184. Вапв 1а 1о§1(1ие ЉгтеПе, оп е1исНегаИ 1е§ „сожШшпб <1е Согте" аихс^иеПеб с1оп 'еп1 бе рИег ипе 1 (1ее, ип ји§етеп1, ип га1боппетен1 роиг пе иепјегтег аисип кгсе Мппзецие, роиг ваИијшге V еаргИ цш 1ез сте1. \У. 185. КаИб (1е 1гапбШоп, с'еб1 а, (Нге 1п()п1геп1- ссИе ргорг1е16 еп уо 1 с Де бе 1гапб1'огшсг сп ипе аи1гс : раг схстр1е, роиг еинИег 1е шоиуетеп!, ои Не1п1га дгап«! сотр1е с1еб саб оп оп 1е уоН бе 1гапб1'огтег еп сћа1еиг. ЛУ. 191. Ма1б еп ии аи1ге бепб, Пб зоп! па1игс1б, рагсе (Јие (ои1 Vаг1 с1е Гкоттс а (1а зс Ђогпег а 1'а1ге адјг <1сб 1'огсеб па1игс11еб... АЛГ. 193.

...тајб сћасип (1еу1е с1е 1а И§пе с1гоП,е, с1е 1а бигћсе р1апе, Лапб ип бепб (ШГегеп!; 81 1)1еп с^ис, циапс! оп 1огс1 еп ипе 1с1ео ии1(}ис 1св ГЛеев с!е ссб (Нусгб о1)јо1б, ссб (1еу1аМоп8 сп бепб сон1га1ге бе поиСгаНбепГ Ж. 248. Оп езреге агпуег а11181 а соибШиег 1а рћуб1(1ие сотте ипе рпге сћаЈпе (1с гаЈбопнелпепЈб, раг4ап1 сГип дгапс! ргтс1ре роиг бе сопИпиег раг ипе бспе с1е с1(н1ш;11опб п11п (егошрие, ехас1етеп(, сотто 1'ои1 1еб та^ћетаИсЈиеб еИев-тбтеб. 256. Е1 сотте е11е 081, еп ботте, 1а р1иб дгап (1е 1(1ее (цГаИ еие 1а рћубјцие соп1етрогаЈпс, Н Саи( с1опе сНге сцГаи боппне! с1е сеМе бС1епсе бе ])1асе ипе \аб!е ћуроШеве. \У. 256. Мајб, е4аи[ ћеаисоир р1иб сотр1ехев, с11об оп! с1и Мго (1еб ргодгеб 1)1еп тојцб гар1(1еб, е! е11об п'оп1 ри епсого бе теЦ-ге еп р1е1пе роббОб1оп с1еб ргосесЈев бс1еп1Ш(јиеб 1ев р1иб е1еуееб. \У. 258. С'еб1. а 11181 епсоге цие Ваг\\1п а ри, раг ипе асИоп сопИпие е(, бауаппиен! сотћЈнее, 111 ос 1 Шог ен сЈиећ^иеб апнееб 1а Гогте с1с р1иб1еигз гасеб с1е р1§еонб. \У. 259. 1° 8о гсрге8ен(ег се ГаН аи(гетсн( 'рГН н'еб( раб; 2° Сго1гс (1и'Н еб( гее1етеп1 сотто оп бе 1е гергебен(с. \У. 268.

вена истина као такова нозна, и и од заблуде одели, или, као што се то у науци назива, критеријум истине. Ш. 9. У логици Формалној изучава.ш би се „услови облика" са којима ое мора олагати једна представа, један суд, један закључак, да нс бисмо уиали на у какву унутрашњу грегику, но да бисмо задовољили дух, којим аостају. Ш. 10. Факги ирелаза ; Факти који иоказују ову особину, траноФормују се из једног у други ; ако хоћемо нпр. да изучавамо нокрете, то треба нарочито водити рачуна о случајевима, у којима се трансФормују у тоилоту. " Ш. 17. " Али у другом смислу тс су појаве нриродне, пошто се сва всштина човекова ограничава тиме, што човск моусе само иодстаЛи арироднс силе на дслање. Ш. 19. ...али свакн одстуна од праве линије ц од равне површинс на начин различити ; а кад стонимо у једну једину идеју идејс од тих разних облика, то ће се та одступања потрти. Ш. 100. Тежња, да се Физика постави као правилан ланац закључивања, задовољиће сс, дакле, ако се узмогне ноћи од једног великог принцииа, иа со настављало буде читавим редом неисирекиданих дсдукција, тачно онако као што то чине магематично науке. 111. 111. И како је та хинотеза највећа идеја сувремене Фнзике, то иам треба нризнати да се па врху овс науке находи једна велика хииотеза. Ш. 110. Али како су много еложеније, го су мање наиредовале, и нису могле чинити оиолике унотробе и од највиших научних поступака. Ш- 113. Тако је и Дарвин научно комбинованим радом за неколико година изменио об.шк више раса голубова. Ш. 114. 1. продставл.ати себи Факат друкчији но што је ; 2. веровати да је у ствари такав као што се нредставља. Ш. 128—9

да је одвоји од заблуде: да дух људски има (као што со то каже научним језиком) критеријум за истину. У Формалној логнци проучавале би се „ногодбо за облик", којима морају одговарати представа, суд и закључак, како они нс би имали у себи никакве унутрашње погрешкс, како би задовољили дух који их исказујс. Факги нрелаза, а то ће рећи они Факти који показују ту особину гдс јс она воћ на прелазу у неку другу оеобину: на пример, да би се нроучило кретање, јако ће се пазити на опе елучајеве, где се видн како оно нрелази у тонлоту. Али у другом емислу ове су појаве нриродне, јер сс сва вештина човечја могла ограничити само на то да ириродне силе аодстакне на рад. ...али сваки (нриродни предмет) одсгупа од праве иовршине у разном цравцу, тако да када се стоне у једну предсгаву сво представе о тим разним облицима, сва та одступања у иротивном нравцу потиру се. Надају се да ће тако постнћи да Физику поставе као правилан ланац закључака, који иолази од пеког великог прннцииа, да се продужи у непрекинут низ дедукција, унраво онако како радо н самс математичке науке. И како јс она у главном највећа идеја, коју је имала суврсмена физика, то треба рећи да ое на врху ове науке налази једна пространа хипотеза. Али како еу оне много сложеније, то су морале напредовати много споријо и нису још могле потпуно приевојити највишо иостунке научне. Тако је и Дарвин радом сталним ц мудро комбинованим могао за неколико година изменити облик неколико врста голубова. 1. представљати ссбн тај Факаг, друкче, какав он ннје ; 2. веровати да је он у ствари такав како га ми нредстављамо.