Prosvetni glasnik

192

практичких задатака, који су изискиваии од Рнмљанина, као члана римске државе. Са тог гдедишта ни физичко васпптавање омдадине није у њих имадо другога циља, до иотребне спреме за војничку сдужбу отаџбнни. Отуда гимнастика у Римљана није никад бида у оном уважењу, у коме Је находнмо у Грчкој, те ннје ни могла ностатн народиом. Фи.зичко васпнтавање, као главни елеменат општег васпитавања, није појмљено, нити је код омладине систематски неговано. А телесна вежбања н игре римских дечака и грађана служаху само као одмор и забава у доколици, као добар обичај доколичног занимања. Деца су код Римљана била. нотпуна својина очева, с којом је отац могао по вољи располагати. У 12 законских таблица (републик.) бпло је наређења о одбацивању слабуњаве деце — као и у Спарти; а историја казује да се ово законско наређење често проширивало и на здраву децу. Власт ј е родитељска над децом била неограничена. Дечјим васпитавањем руководнлп су родитељи, а држава је пмала само право надзора, прописујући нарочитим законима циљ васпитавању. У раније доба, за време краљевства и републике, деца су васпитавана у кући; тек су их доцније ночели слати у нарочите школе. У грађанскпм породицама, па и у племству, прво су васпитање добијала римска деца на крилу н срцу ваљаних матера ; мајка је савесно бдила над децом и кућом, не поверавајући их купљеним робовима и ропкињама, као што је то било у Атини; а тек је у доцпије доба прешло нрво васнитавање у руке дадиља — грчких робиња. Од оца је син учио јахати, пливати, борити се мачем, или орати, сејати, жњети итд. Као пример васпитавања у старије доба римско наводн се Катон, који са своје стране ннје ништа пропустио, само да добро васпита свога сина. Кад је већ дорастао за учење, сам га је научио читању и писању. Зарад телеснога развитка вежбао га је у: пливању, јахању и борењу мачем, и навпкавао га да трпи зиму п жегу, глад и умор. Нред сином се разговарао и ионашао тако смотрено и уздржљиво, као пред служнтељком богиње Весте. Прнче «г претцима служпле су му да образује срце својему сину, и да у њему оживи осећања, којима је ваљало да се украси римски грађаннп, — а тако је чинила и мајка браће Граха, као и Цезарова матн Аурелија и Августова Ација. Историја је у осталом била врло раширено средство васпптавања у Риму; она је уливала у омладину заузетост за велика дела њених старих, и стварала у ње ,нотребу да и она иде тим путем.') ') Историја Ледагошје од М. ТЗ. М. (стр. 50).

Такво је васпитавање и бнло кадро да ствара онакве челнчне карактере у римских грађана, каквима изобилује републиканеко доба римско. ГГоред роднтељског васпитавања деце у Риму, још је раио отпочео обпчај да се за наставу у читању, писању, рачунању и учењу на памет 12 закон. таблица, узима у кућу нарочито најмљени учитсљ (Шега1ог). А у доцније доба, за наставу у тим предметима, као и у упућивању деце у разним нграма, ностале су нарочите елементарне гиколс, у које су деца слата носле навршене шесте године. У тнм школама, у место систематског васпитавања у гимнастици и нарочитог ноклањања пажње правнлном физнчком развитку, као у Грчкој, деца су се занимала забавним играма, а иарочито играма лоитом и орасима. Отуда су у прво време те школе и назпване 1и<Н — игре, а учитељи 1жИ- тадгзМ, који су већпном живелн у оскудним односима н били врло строгн. Грчко образовање ночело је хватати корена у Риму по освојењу Велнке Грчке (на југу Пталије). Тада постаје обичај да се, у богатијим кућама, зарад надзора над децом у кућп и зарад вођења у школу, узимају грчки кућни учитељи. Од тог доба поче грчко образовањепостајати општијим; у школе би уведен грчки језик п, сем Омира, читани су и други грчкн несници и философи . Школа добп грчки назив 8сЋо1а, а учитељи су називани дгатаИсл. У доба царства целокупна је настава школска ималатрн течаја: елементарни, граматички и реторски. У нрвом су деца, почевшп од седме године, поучавана у читању, писању, рачунању, а поучавана су и у певању и разним дечјим играма. У другом течају дечаци су спремани у граматици н објашњавању рнмских и грчких писаца. Трећи, реторски течај, био је намењен младићима за изучавање реторских основа, за вежбање у бесеђењу и саставима, а упућивани су и у мнтологији, нсторији п геограФији; у њему су се младићи спремали за државну п војничку службу. Музика и гимнастика, које беху основа грчкоме васпитавању омладине, не беху омиљене код Римљана. На место гнмнастике, дечаци и младићи поучаванн су у нлнвању, јахању п војничкнм вежбањима. Дисцип шна је у школама била оштра; за учињене кривицо бпли су учепике прутићем по прстима, или и шибали камџијом — за веће истуне. Школско се васпитавање свршавало са седамнаестом годином, на свечан начин. Поред кућевне свечаности, чињена је и свечаност на Форуму, уз званично проглашавање пунолетства, а у присуству представника власти, родитеља; рођака и многих