Prosvetni glasnik

ндука и

настава

203

родан дан, колико најмање, кад исто толико кодико и ноћ? Који су то дани? Шилер даје овој припремној шкоди веома ведико значење. Она је од велике користи по њихов завод, и то како у помеду на ученике, тако и у погледу на кандидаде у педагогнјском семинару. Учениди се овде навикавају одмах на њнхове методе, на њихову дисциплину, шта више и на н>ихове наставнике, пошто имају наставника који предају и у припремној шкоди и у гимназији. За н>их, дакде, не постоји предаз од основне шкоде у гимназију, који је често тако кобан, и који тако често означава с променом наставника и предмета и промену метода и дисципдине. У њих је ту постигнута она идеадна поступност, где се никакав прекид не опажа. За кандидате је пак припремна шкода од велике користи с тога, што им је на простијем градиву много дакше ући у тајне метода, но на сдоженијем. С тога они морају много хоспитоватп у припремној школи, шта више и предавати у њој, и кроз ирипремну школу удазе они у гимназију. „Пигде се не могу боље схватнтн принципи и основни поступци методике но у основној школи" — веди Шилер. 1 ) 9. Леммчкм језик. Хсеенски спецнјални наставни ллан овако одређује циљ настави матерњега језика: ,1Јастави је матерњега језика задатак, да научи ученика правидно читати, писати и говорити, п да га уиозпа са законима немачкога језика, језиковним благом и најважнијим производима литературе.') Радн потпуностн изнећемо нрво цео наставни пдан хесенски, а затим, како се на основу тога плана ради у гнсенској гнмиазији. „Средиште је настави лектира. Она даје материјал за вежбања у читању, при коме се на свима степенима пази на разговетан изговор, чист од диалектичних особина. За лектиру се везују говорна вежбања, која се у остадом изводе и на свим осталим часовима и са којима се мора брижљиво постуиати. Говорна вежбања отпочињу разговором с почетка о мањим, затим о оисежнијим комадима и њиховим иреиричавањем, и уздижу се напосдетку до сдободнога нредавања, које треба да је у вези са задатнм и већ ирерађеним градивом, да се односи на оно, што се читадо иди чудо, или томе сдично. Из градива за читање изводе се индуктивним начином у разредима VI—III основи немачке граматике (обдици и синтакса, ортограФија, ннтерпункцнја), у II гдавне врсте несништва, у I главне В. ВећрЈап раг (Ие. (тутпахгеп <1ев бгов^Љегго^итз Пееквеи. Стр. 4. ') В. Р. СоИагсI, 1л ]>е<1а^о§1е а Шеввеп. Стр. 19.

тачке и науке о днспозицији и о/угилу, и утврђују се до иотпуне поузданости одговарајућим им вежбањима. За дектиру се употребљавају добре читанке, а од III кдасици. Циљ настави у чнтању је брзо и просто схватање читанога комада у његовим граматичним, догичним и стилистично-реторичним, као и естетпчним односима. У ОТЈ се уводе ученици у средње-високо-немачкн језик на основу читања Нибелунга и Вадтера фон дер Фогедвајде и износн им се кратак прегдед развића средње-високо-немачке књижевности. I је задатак, да буде увод у историјско развиће и у познавање новије књижевности, и то прва година треба. да сврши са Хердером, а друге да се предузму Гете и Шилер. Кратак преглед литературе нека се ограничи само на оно, што је ради сређивања и попуњавања појединости од потребе. Проширењу дитерарне начитаности треба да послужи добро уређена приватна лектира, којом учитељ управља, а за то треба да су ученичке књижнице потребннм материјалом снабдевене. Кроз све разреде се ученици вежбају у усменом приказивању учењем песама на изуст; сваки завод иека постави канон, који ће садржавати све иесме, што их треба у сваком разреду научити н касније их од времена на време понављати и утврдити, а оснм тога и оне, из којнх ће учитељ по сдободном избору одабирати. У VI се предази најважније из грчке скаске, у У, што је могућно више у везн за геограФијеком наставом, сдике из немачке историје до цара Виљема I., у IV се, исто тако, учи нодробннје немачка скаска. Писмени зе задаци, код којих треба на свим степенима обратити пажњу на брижљиву и што разумљивију коректуру, ограничавају у VI и V на шкодске задатке, и то на ортограФијска вежбања н препричавање мадих приповедака, што су у школи подробно протумачене. Као шкодскн и домаћи задацн у IV и III задају се постепено према одређеном пдану приповетке, описи и приказивања, понекад и нзношење садржине и преводи, односно прераде чданака немачких или чданака из сграних језика; од II репродукција и ограничена нродукција устуна место писменој самосталности. Као основно начело за све ове радње пека важи, да се теме узимају из претходне наставе, нли бар из оних одељака, за које су ученици шкодском наставом придобили потребно разумевање. Иоред тога могу се у разреду задати краћи радови о иређеним одсецима из свих наставних предмета, које ће задавати и поправљатн дотичнп наставници.