Prosvetni glasnik

236

наука и

настаба

графији и интерпупкцији. Нарочпто се пази, да се пемарпост и небрижљивост периодичне дитературе не увуче у стил ученика. Погрешке се истнчу и расправљају у школи само оне, које се могу на све ученике односити, дакле против основиих захтева за сваки задатак, а не и погрешке и појединих, у које већина не упада. Ако је који задатак нарочито пошао за руком, треба га прочитати дедога иди у иојединостима, •— у кодико може као узор да носдужи, — нема ли такога задатка, то га наставник сам израђује и чита ученицима. Јер како им се може ту, као што Шилер веди, закратити угдед, када се свугде морамо за образовање ученика иослужпти угдедима? Зашто да им га ис дамо управо ту, где се ради на тако ннтензивном развићу њнхова умења ? Укратко су већ поменуте врсте писмених задатака. ЈЈолази се од диктовања, па се прелази на верно препричавање, од вернога на слободније, затим на описе, приказивања, изношење садржине, преводе и напослетку на саставе. Ну у гисенско.ј се гимназији не задовољавају само тиме, да се пређу ти степени од диктовања до састава у настави матерњега језика. Ученици ће научити писати, ако се у писању што више буду вежбади, с тога писменп задаци не смеју бити ретки, али је уједно потребно, и да сви насташи иредмети помогну настави матерњега језика. Гдавни су, дакде, захтеви: треба иисати често, и треба иисати о свему, што се у гиколи учи. Како ће се то постићи, а да се постигне потребна контрода за правилност рада и не оптерети један наставник? У Гисену је то удешено овако: у свима разредима се задају задаци из свих предмета, које увек предметнн паставници исправљају. Ти се задаци називају слободни радови (ЈгеЈе АгћеИеп). Циљ им је, да у сваком предмету ученик ностигне и правидно нисмено исказивање, а не само усмено. Матерњим се језиком сдуже сви предмети, зашто да се то ограничи само на усмене одговоре ? Оно што се уме правидно и написати постаје тек потнуно јасно. Зар не дати пикад иридике и осталим наставницима, да се о овоме и на овај најноузданији начин увере? Слободних радова има у најнижем разреду до двадесет, а у остадим од двадесет до тридесет преко године. Они су често тако кратки, да се за десетину минута могу свршити. Примера ради навеиЛу овде неколико таких задатака из последње године шкодске, а и за њих ставићу, у ком су разреду рађени. Немачки језик. Атрибутиван и предикативан предикат. (VI). Дрвени коњ. (VI)

Граматично тумачење једне реченице. (VI) Друзова смрт. (V) Споредне реченице (V) Сел^ачка кућа у Доњој Саксонској. (V) Запета у простој реченици. (IV) Гед речи у главној реченици. (IV) Характер песников у Гетеовој песмн „Г)ег 8ап8'ег"- (ШП) Гомаиски стил протумачен на дому у Вамбергу. (ШН) Смелост у Биргеровој Дле<1 уош 1»га\'еп Мапп, Удандовој ,[)с1' 1)Нш1е Кошц" н Шилеровој „Таисћег -. (ОШ) Ток мисли у Гајбедове песме: Ап 1)еи1вс1<1ап(1. (0111) По ком знаку познаје мајстор, кад да прпст.упп дивењу звора ? (Ш1) Немачке позајмице из латпнскога језпка у називима биљака и грађења кућа. (011) Песма и изрека (1Лег1 шк1 8ргисћ) код Валтера но облику н по садржпни. (011) Који се услови стекли, под којима је Лутер могао ностати реФорматором немачкога језика? (Ш) Какву је сдику створио о Хансу Саксу Гете у својој познатој песмн ? (III) Шта сазнајемо нз нрве сцене првога чина Гетеове „ИФПгеније" ? (Ш) Зашто се свршује експозиција ифигеније тек У другом чину ? (Ш) Шта потиче у Фабули „Месинске невесте" из Краља Едипа ? (III) Аатински језик. Год датинских именица. (VI) Акузатив и инфинитив . (V) Како ћу превести речепицу: Поштоје Дарије прешао Дунав, нападне на Скићане" с иомоћу нартицинијалне конструкцпје. (IV) Дактилски хексаметар. (ШН) Демони мора. (О у . Гћаект (ОШ) Гимска пореза. (ХЈН) Да се пр.отумаче придеви уе1ох и а1гох и изнесе њихово значење у Хорацпјевим делнма.. (III) Како се односи Хорације у трећој сатири ирве књнге према учењу с.тончара о врлинн ? (01) Грчки језик. Тантад. (ХЈШ) Како Кир вара краља о својој намерп? (ОШ) Шта сазнајемо из четврте песме Одисије о Итаци? (Ш1) ГеограФијски впдик песннка Одисеје ? (011)