Prosvetni glasnik

ВЛУКЛ и

Како утиче Демостен у нрвој Фњишици иа частољубље Ативана? (Ш) Како нслича Омнр смрт Патрокдову ? (01) Француски језик. Ненравилно иоређење. (ШП) е ои\ег1. (0111) РагПаре раззе. (0111) бегопсИГ. (Ш1) Дкор бургундских краљева. (011) Шта сазнајемо из бапс1еаи-ове драме в МаЈето188е11е Је 1а 8е§Неге о 81атр1у-ју и његову сину Вегп1]агс1-у ? (Ш) Како је народна скупштина прилшла отиуштање Некерово? (01) Историја. Ликургов устав. (IV) Који су узроци проиасти римске државе. (ШП) Повод седмогодишњем рату. (0111) Русија носле бечкога коигреса. (Ш1) \'Ја Апораеа у грчкој и у римској историји. (011) Иолитички односн године 91. ире Христа. (ТЈ1) Како је Петар Ведики отиочео да уводи Русију у ред евроискнх држава? (01) Географаја. Висииска разграна Европе. (VI) Воде швапско-баварске висоравпи. (V) Положај, обднк и делови британских острва. (IV) Физнч. нриднке источно-азијскевисочиие. (ШУ) Саобраћајна срества немачке источне Дфрике. (ОШ) Математика. Дељнвост бројева са 2, 3 и 5. (V) У чему се раздикују обичии раздомци од десетних разломака. (V) Ираве диније. (IV) Прав и обрнут однос двеју кодичина. (IV) Врсте троугдова. (IV) Природне науке. У чему се разликују рогови у срие од рогова у говечета? (V) Дедови уста у зоље. (ТТ ТТТ ) Опне очне јабучице и њнхов смер. (ОШ) Цртање. Рлавне ознаке романске цркве. (V) Рдавне ознаке готске цркве. (V) Основна правида за перспективу. (IV) Осветљеност тела. (ШП) Пошто се веома пази на концентрацију наставе то је често веома тешко одредити из кога је пред-

мета задатак унраво задат. Један исти задатак може, према томе, бити задат из немачКог језика иди из историје, из кдасичне лектире или Француске иди из историје итд. — Овде су извесени ионеки задаци, без нарочитога одабирања, из свих нредмета из којих су у прошлој шкодској години задавани сдободни радовн. Којих нредмета пема, значи, да нз њих нису задаци задавани. 0 поменутој концентрацији наставе биће говора касннје, а сад да пређемо па дектиру у средњпм и у вишим разредима. II у средњим је разредима (IV и III) чнтаика средиште настави. У IV се посде краткога увода, без нретходнога нричања наставникова, предази на читање, у III је разумљиво читање иостигнуто иећ у тодикој мери, да се ученицима може задати и читање код куће, с тим, да обедеже све што им је ненознато, те да се то у шкоди протумачи. Ученике треба навнкавати, да п код својих кућа читају гдасно, јер се тим ностнзаиа гипкост органа, а и ухо се павикава сдушањем туђих добро исказаних мисди, на нравидност у нсказивању мисди те се с тога код вдаститих радова ученика, које такође гдасно читати треба, јавља при иогрешкама, на основу несвеснога језиковног чуства неугодност, и тада се суђењем ногрешке исправљају. Сваки комад треба ученици бар два иута да арочитају, првога иута уједаппут, да би схватпди цедину, другога пута задржавајућн се на појединостима и удубљујући се у њих. Ако је комад задат, да се код куће нрочита, не чита се сав у школи, пошто би то значидо само узадудно траћење времена. У тумачењу наставник се држи реда, којим је чданак написан и стара се да прикаже, како се једно из другога развија и како нретходно помаже схватању каснијега. У описима и приказима служи со цртежима, где је нотребно. Најбоље, ако који ученик, добар цртач, сам на табди нацрта, што се приказује. Рде се год да извести, приказују се слике, иди се ученици упућују, где могу што видети (н. пр. која је кућа у граду сазидана у готском стилу, на којој има каријатида итд.) Настава у немачком језику бори се на овом стенену нарочито и иротив опасности, које јој нрете из наставе кдасичних, особито латинскога језика, а тиме онет и за усавршавање стида у немачком језику. Ученике ваља упутити, да избегавају партиципијадне конструкције, многе споредне реченице, на које се навнкавају из латинске дектире. Главна се брига иоклања схватању односа шмеђу облика и садржине. Обраћа се и овде пажња на све оне стране, као и у нижим разредима, само