Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

321

„дежије расе сдовенске... Ако заиста постоји дух „зла, он је тај који је створио Словенииа. Ја га „видим у Босни, онакога као што сам га некад „видео у Далмацији или на обалама Иантикаиеје ,(Крч) и Теодоснје (у Криму), онакога какавјена „стенама руским или ио јазбинама црногорским". Па норед свега тога овај нзвештај врло је важан са својих детаља о привредној моћи Босне. На шестом месту прилагач износи из зборника „пут Солун-Сарајево". За тим „тгисмо Фуркада старијега из Сарајева од 21. Фебруара 1813. године". На седмом месту најбогатпји и материјалом и детаљама стоји прилог, коме је прилагач дао наслов: „Из -извештаја Антоана Васа (Уазза), вице-консула у Приштини". Цео овај извештај писанје с трговачког гледишта. IX. На деветом месту овог Споменика од стр. 153.—103. приложио је г. Ст. НоваковиК „две адресе народних скуиштина од 1817. и 1827. кнезу Ми-

лошу"~. Ово су два врло значајна акта за нашу новију историју. Значајне су ове адресе н због имена која су на њима потпнсана као кнезови нахија а и кметови по селима. X. Најпосле долазе: „ два сраска иравна сиоменика новијега доба ". Први је: „Тежачки уговор босанско -херцеговачки (но преради 14. саФера 1276—31 августа 1859)". Ово је и врло важан и врло занимљив уговор за аграрне одпосе између Турака и раје. Други је правни споменик „једна пресуда о сеоским међама". Ово је синорење између села јасеничких Врбице и Орашца. Овај је споменик значајан баш са тога, што се сиор између та два села решавао, суђеп и пресуђен пре Грађанског Законика. Оба прилога приложио је Споменику г. Ст. НоваковиК. Мил. Вуки1,евић

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКНХ ЛИСТОВЛ

081егге1с1п8сће МШе18сћи1е. ПесН^ег! топ Рго!'. Геог1ог Норре, Ггапг Баигег, Вг. ААаЊег! Ногаска, Оеог§ Ус1)1е«1, Оив1а\' 8реп§1ег, 1)г. Ап1оп Ро1азсћек. XI Јаћг§ап§. 1897. —.II. п III свеска. I. Расираве. 1. Један иодстицај на пољу очигледне наставе. Предавао ироФ. Густав Снеиглер у друштву „Беи^зсће М1Ме18сћи1е" 7. анр. 1897. у Прагу. Предавач иодсећа своје слушаоце, да у Аустрији има много уметничкога блага, разних збирака, галерија и старинарских завода, иа би ваљало и то благо уиотребити на корист очигледној настави. Разложивши, шта је очигледна настава, и објаснивши то неколиким иримерима, предавач наставља, да треба ученици да чешће посећ/ју разне музеје, а да бп они у музејима могли успешно својпм очима посматрати иредмете, ваља да имају у рукама добре каталоге, који ће им у главним потезима објаснити поједпне предмете у музеју. Примера ради наводи каталог „збирка старинб велико-херцешког музеја у Дармштату." У том су каталогу ови одељци: I верски живот старих народа, где се говори о храмовнна старих народа па се тумачи све, што се од таких старина у музеју налази. II јавни живот; ту се показују и тумаче: обележје мпље, водоводи, василике, тремови на стубовима, ограда Форума, позоршпте и" амФитеатар, триумФални лук, опрема римског војника, римски новци. III ириватни живот; ту је реч о изложеним предметима: градиво, унутрашњи строј куће, кућевни на-

мештај и прибор, разлпчне занатске справе, одело, накит, погребне ствари. IV кииови; објашњују се изложенп киповп и саливи од мермера, бронзе иловаче и гипса. Такав каталог није подесан за ученике средњих школа; за сваки музеј у једном граду ваља еаставити један каталог па све те каталоге у једној књизи издати. Каталози треба да су тако удешени, да се ученици у њима могу ласно наћи и да је материјал ирема историјском развитку распорећен. За сваки предмет, који се према историјском развитку има иосматрати, ваља тачно обележити собу, у којој је, и број којим је означен; уза сваки предмет треба да дође тачан опис. Приказивачева наиомена. Да ли би се могло што урадити и код нас, бар у Београду, где Народни Музеј има лепу збирку старпна, којима би се могли користовати п ученпци средњих школа и ученици Белике Школе ? Чини нам се, да би добро било, кад би надлежни о овоме мало размислили. 2. Реформа исиита за кандидате средњих школа. Расправљао на VI збору наставника средњих школа у Бечу о Ускрсу 1897. г. ироФ. Др. Антон Полашек из х 1ерновица. Опазило се, да је настала оскудица у кандидатима за наставничку службу у средњим школама. Од куд је то? Томе је крив наставнички иоложај у другитву, илата и исиит. Док се ФилосоФија учила три године, спремали су се за наставнике врло многи сиромашни гимназисти те је било одвише кандидата и с тога је било све теже добити стално проФесорско место; и који су велике нротскцпје имали, чекалн су