Prosvetni glasnik

378

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

чајеним животом. Има само два пута да се и овде створе установе за народно просвеКивање; оставиги то доброј вољи учитеља, или им заповедити отварање вечерњих курсева. У носледњем елучају ваља смањити његов дневни рад, јер велики део учитеља има толико рада и толико препрека, да се без велике штете по њихово здравље не могу преотерећивати новим дужностима. Тако стоји ствар народног просвећивања у Француској. * За овим чланчићем штампан је Извод из извегитаја Сои1иггег-а, директора иедагогисжог музеја. Овај музеј створен је поглавито ради тога да попуни рад на иросвећивању народном. Последње године музеј је обогаћен новим тековинама, а и старе су збирке иопуњене, извршена је тачна класиФикација материјала и састављен каталог. Музеј данас расиолаже са 50000 предмета, има 3700 збирки, свака са по 18—20 предмета или боље рећи 270 колекција. Од 15. октомбра до 20. децембра прошле године музеј је учинио 6250 позајмица. На крају новембра број дневних позјмица износио је око 100, у децембру порастао је на 150 до 200.

У рубрици „ Разноврсна лектира " говорн се о путу доктора 8^еп Пе<Мп-а у Централну Азпју, а у научној козерији о аутомобилизму и циклизму. У рубрици „Штамиа и школе" реФерише Маипсе РеШвзоп о делу Теоп Ггарје-а; ировинциски учитељи. РеФерат заузима више од три стране ситнога слога. У овом броју заступљене су и рубрике хроника основне наставе у Француској и весник из иностранства. Ми ћемо саоштити чптаоцима „Просв. Гласника" две ствари из ових овде рубрика. I) Конгрес општег удружења педагошке (васпитне) штампе за изложбу 1900. год. На овом конгресу, са-

стављеном од пнсаца који у појединим журиалпма и снисима расправљају педагошка питања решаваће со ова иитања:. а) Улога педагошке штампе у свима земљама: средства њене акције на јавно мњењо. б) Организација једног интернационалног биро-а за обавештење о наставним и васпитним питањима. в) Акција педагошке штампе у народном просвећивању. г) Однос међу разним врстама знања. д) Чиме да се породице заинтересују за васиитаље и наставу. ђ) Развијање моралне и материјалне солидности међу члановима педагошке гатампе. Сву прониску ваља упућивати иредседнику овог удружења г. Р. Веиг(1е1еу-у а 1а гпаггге Ас V Шузее 11, гие сГ Апјоге, Рапв. 11. Број ученика у 24 главна колежа и универзитета у Сјед. Америчким Државама, ирема предметима којима се одају: ФилосоФија и етика 519 учен. Пснхологија н педагогија 298 „ Историја, право, полит. науке • • • • 488 „ Социологија и антропологија • • • • 377 „ Језик н књижевност енглеска • • • • 423 „ „ немачка .... 187 ., „ романска ... 196 „ Класичко учењо 379 „ Свега 2967 „ Биологија 271 учен. Математика 247 „ Хемнја 208 .„ Физика 189 „ Геологија и геограФивија 143 „ Свега 1.058 „ Мил.

К0ВЧЕЖИТ1

ПАБИРЦИ ОД Вилхелма Минха 1 ) Утицаји, које изводи васиитање с планои на дух и на душу васпитаника, сдични су озиму, која се неко време у земљи одмара, и тек иошто је прошла пернода задржавања и опасности своје зе■) Негтап Мппси удази у ред најизврснијих сувремепих педагога и књижевиика иемачких. Радова иема мпого али се сви оддикују дубоким иоииавањем ствари, новим погледима и уметничком обрадом. Педагогијски су му. радови изишли у две књиге (УегптсМе Аи&а12е иђег 1Јп1;егг1ћ1 ;821е1е шк1 ПИ(;егпсћ<;8к1т81:, Кеие раск^орасће ВеЉа§-е). У њима се расправља о васцитању ка љубави према домовини,

лепе кдаске показује. Ни ту није изгубљено, што се чини, да је с! свим угушено изумрло. А.ди ни ту није без икаквих зима, у којпма усев сав претходни заиста гине. Ако хоћемо да земља ипак донесе плода, то се мора с пова преко ње прећи оштрим раонпком и шиљатом браном. Пстина је, дабогме, да смо грешнп и да остајемо грешни, те да ни једно васиитање није тако изврсно, да би номело путе злу и опачини. А.аи о матерњем језику, о живим језицима, о увођењу наставника у дужпост, шта средња школа дугује, а шта иотражује итд. Овај рад, што га у српском преводу износимо, изишао је у другој књизи иод натиисом ЈУасЛиее. . Прев.