Prosvetni glasnik

51*

с л у ж б е

дети његову прстходну паучну спрему за наставнички нозив: д) уверење о томе да је срнскн грађанин, по рођењу или ирирођењу. Чд. 109. Кандидати, који су свршпди реалку и технички Факудтет, мо1'у нолагати нроФесорскп исиит само из оних група наука које их оспособљавају за проФесоре реадака и реадних гимиазија. И с п и т Чд. 110. ПроФесорски испит може се нолагати у току цеде школске године, сем времена од 1. маја до 1. октомбра. Чл. 111. Испит има два деда: оншти н стручни; они се могу полагати и одвојеио, ади увек у току једнешкодске године, а највише у размаку од три месеца. Чл. 112. Општи је испит увек само усмен, и траје најмање два часа. Чд. 113. Онштим испитом кандидат треба да покаже: а) да добро зна све дедове описне српске граматике и гдавне моменте српске књижевности и срнске историје; б) да је иознат с начелима опште педагогије, нсиходогије и догике и да зна методику својих предмета; в) да се за књижевиу нотребу, добро п лако сдужи немачким иди Фраицуским језиком; и г) да познаје шкодску администрацију, законе и уредбе, по којпма се у средњој школи ради. Чл. 114. Који каидидат не би испунпо захтеве општега пспнта, неће се ни пуштати на стручни испит. Чд. 115. Кандидат, који би за стручни испит изабрао груиу српског језика или који живи језик, неће подагати општи испит из тих предмета. Чд. 116. Стручни испит има ове групе наука: 1. српски језик (увек са старим словенским језиком и српском књижевпошћу, уз кратак преглед српске псторпје) као главни, а уз то латински с грчким, или немачки иди Француски језик као споредни иредмет;

н и д е о 395

2. датински с грчким језиком као гдавни, а уз то српски језик као споредни предмет; 3. немачки и Француски језик као главни, а уз то српски као споредни предмет; 4. геограФија као главни, а уз то јестаственица (зоодогија, ботаника, минерадогија) иди општа историја са српском као споредни нредмет; 5. историја оишта са сриском као гдавни, а уз то геограФија као споредни предмет; 6. јестаственица (зоологија, ботаника, минерадогија) као главни, а уз то математика иди фнзика иди геограФија као споредпи предмет; 7. математика и Физика као гдавни предмети; 8. математика с нацртном геометријом као гдавии, а уз то Физика идн механика као снородни предмет; 9. Фнзика с хемијом као главпи а уз то ,јестаственица (зоодогија, ботаника, минерадогија) или математика као споредни предмет. Чд. 117. Стручни испит има ове дедове: а) домаћи састав (тема), б) писмени задатак (кдаузура), в) усмени испит, и г) предавање. Чд. 118. Домаћи се састав мора увек радитн из гдавног предмета оне групе из које кандвдат иснит подаже. Ако је гдавпи предмет који језик (стари иди нови), тема ће се радити на том језику. Чл. 119. Тему за домаћи састав бира сам кандидат и пријављује на три месеца пре испита председнику испитне комисије. Нредседиик је вдастан тему непримити и у споразуму с, наддежним чданом одбора другу тему сам задати. Тромесечни рок за израду домаћег састава може председнпк, из оправданих разлога, продужити пајвише још за три месеца. Чд. 120. Домаћи су састав дужни прегдедати и о њему свој иисмени суд дати најмање два члана испнтног одбора но и оетади чданови треба да, га по могућству разгледају и о његовој се вредпостн увере. Чл. 121. При изради домаћег састава кандидат је дужан назначити тачпо сву дитературу којом се у раду сдужио. Ако домаћн састав покаже недовољну научну или дитерарну снрему кандидатову, одбор га неће пустити на даљи испит.