Prosvetni glasnik

52*

НЛУКЛ и нлстлвл

Овакав успех пз тако зиатнога предмета, као што је исторнја наше кљижевиостп, иикако пије довољан, особнто када се зна да учениди наше гимназије нмају мпого воље за проучавање српске књижевности. И нп јодан предиет гимназиске наставе не нридобива пажњу (на и љубав) нашега ученика толико кодико историја сриске књижевности. 1 ) Па откуда долази недовољан успех из историје српске књижевносги ? Без сумње отуда што књижевна настава није упућена најбољим путем. — Да видимо како у нашој вишој гимназији стоји књижевна настава, чији је резултат на исииту зредости тако недовољан. На испиту зредости полаже се историја српско књижевпости, а њу су ученици учиди у два најстарија разреда, и то са два часа у VIII. а са 3 у VII разреду. Све што су прииравниди учили у литерарним облицима у V и VI разреду не пита со на испиту зредости и од свега тога теорисања нома много користи по само изучавање историје српске књижевности. У данашњој књижевној настави гимназиској учињено је дакле нешто врло неумесно: средство — књижевиа теорија — потпуно јс изједначено с намером наставе, а то је права историја књижевности. Основи реторике, прозни и иеснички облици, имају у садашњем наставном пдану исто толико и вредности и часова, кодико и ирава историја књижевности. И шта бива? Ењижевну теорију, коју нису утврдиди на читању и разгледању нојединих облика, ученици брзо забораве, а за проучавање књнжевнога развитка и знатних писаца нема довољно часова. И заиста, на шта ће нре наставник историје сриске књижевности уиотребити оно мало часова, —- да ли на говор н опширније цртање књижевнога рада и напредовања, да ли на читање и тумачење писаца (што је врдо корисно, али и врло споро), да ли на писмене задатке, или па пропитивање? Последиде оваквога рада у књижевној настави сасвим су неповољне. Тако, наставник је у неприлици око избора писменога задатка из књижевности на испиту зрелости. Ако наетавник избере књижевну тему, он унапред зна да ће у одговорима ученичким наћи своје мисли и своје речи, а ни') И на наше ученаке могло би се иренети оно што један иортугалски наставник рече о нортугалским гимназијалцима: »Португалац има урођени таленат за реторику, велику лакост у исказивању мисли н доста живо (али доста површно) схватање, те за то иаставпиков рад у многом погледу мора умеравати" 1 . Ванте184ег, НапЛћисћ с!ег ЕгаећипјЈ§ шк! ТЈп4етг1сћЈ81ећге... I. 2. с. 507.

шта њпхово; узме ли слободан иравац (распоред или говор), он се удаљује од свога предмета и свога посла. Неуспех оваквога рада внди се још боље на усменом испиту зролости, као што ноказује и слабија оцеиа. Овде иринравннк има да нзнесе оцену најкрупнијих нојава наше усмено и ннсмене књижевности. Ои говори о књнжевним питањима, која ои сам није изближе разгледао, те хоће неће нонавља што је о поједииим књижевнидима 11 о нојединнм књижевним временима н о иравцима, чуо од свога иаставникана часу, без нчега свога, све 110 туђим мнслнма и речима. Ако је нриправиик умнији младић, па слободније н речитије изнесе те туђе мисли, — може се помислити да нринравник све то зна темељно. Али се прави успех може видетп код обичних ученика, који се ни за тренутак не одвајају од наставникових речн. Показује ли такав одговор зрелост ученикову, и је ли због таквога слабога и иразиога одговоракрив само ученик? Недовољан уснех из историје сриске књижевиости на исниту зрелости долази дакле отуда: 1) што проучавање реторике н литерарних облика заузима у књижевиој настави сувпшо места, а не помаже исгорију књижевиости готово ни мало. 2) што је историјн срнске књижевности дато мало времена, те се ученици не могу познати са нисцима читањем њихових дела. Преко је потребно напуститити овакав рад н књижевну наставу уиутити бољим, корисиијим п напреднијим нравцем. Али који је то наиреднији правац у књижевној настави ? Ово питање може се одлучнти пли теорнскп или практички. Може се сабрати све што о књнжевној настави мисле теоретичари, иознати н стручни педагози. С другог гледишта може се разгдедати како је књижевна настаца изведена у земљама, где је средња настава у угледном, савршеном стању, до кога је дошла поступним нанредоваЊем, кроз толике деценије, па и векове. Писац овога чланка пзабрао је овај други пут. Ои је за оддучење иостављенога пптања поузданији, приступачнији за онога који пише о овом, а убедљивији за све оне које би књижевна настава занимала. — Сувремена педагошка књижевност нма дело, којим се можемо врло корнспо носдужити прн одлуцн питања о књижавној настави. У великој педагошкој енциклопедијн, коју уређује д-р А. Баумајстер угледала је света п драгоцена књига: „Уређење и управљање средње наставе у европским и америчким кудтурнпм земљама" (Бје