Prosvetni glasnik

НАУКЛ II НЛСТАВА

иогледом на њихов историски развитак. особито апалитично осветљавање оиих класичиих сневова који су служили као углед (старо класична књшкевпост, угарска књижевност), а од страних само дела која су од светског значаја и од утицаја на развитак угарске књижевности. VIII разред. (3 часа) Поглед на развитак угарске књижевности. После брзога прегледа старијих времепа до Бесењаја (1772) онширно представљање нове књилгевности, оцењивање знатнијпх појава и обележавање главних праваца. — Читање естетичких, књижевних историских студија и критика. 10. Данска. Од I до IV разреда граматичка обрада матерњега језика уз читање дела знаменигих нисаца (поред нордичке митологије). У V и VI разреду нацрт историје књижевности, који може бити опширнији ири иекој изабраној периоди. III. Пз ирограма, изнесених у прошлом одељку, може се лено видети ово: готово у свима европским гимиазијама књижевна настава у ирвом реду обухвата познавање и проучавање књижевности на народпом језику. Стилистика, реторика, појетика, литерарни облици — све се то прелази узгред, при читању нисаца п народних умотворина. 1 ) Само се гдогде (као у Русији) на крају опшпрнога уиозиавања са домаћом књижеваости ирелази литерарна теорија, али и то у кратко и са читањем и анализом узоритих дела своје и туђе књижевности. Откуда то, да се у свима европским средњим школама придаје толики значај народним умотворпнама и културној књижевности? Откуда долази то да све школске књижевности свих ових културних народа обилују мпогобројним издањима народних и уметпичких творевина, — издањима која су парочито подешена за средњу наставу и која природно и лако упознају ученика са свима особинама узоритих дела? Све се ово ради у тој племенитој и корисној иамери, да се младићи у најживљем добу свом заиоје иародним духом, којим ће дисати до саме смрти, трудећи се да се и опн одуже иароду свом. Неиз') Тако се може објаснити, аашто је нагаа гаколска књижсвност била тодико времеиа беа уцбеника реторнке. Уџбеника, какви су нама потребни према досадагаљем наставном идану, има сразмерно мало у страним шкодским литературама, — нигдс се тај иредмет не учи овако самостално и овако оиширно као код нас. — А уџбеника за поЈетику немамо ни дан-данас. Такве је уџбенике јога теже наћи и нрерадити.

мерне мора да су благодати које се ностижу овако смишљеним радом. Учепик не учи иа иамет сувонарна реторична и појетична правила, иего иод упутством наставпиковим својим иогледом прати развитак књижевнога рада: ои сам разгледа опадање књижевности у једио време и тумачи њен јачи иапредак другога доба. Ученик се приближује великим књижевницима, упознаје њихове тежње, њихове мисли, њихова осећања, њихов стил и језик. Сувишно је зар иоменуЈи да оваква настава буди, развпја н усавршава укус ученички. Када се овако свати задатак књижевне наставе, паставников рад мора бити веома смишљен, да бп успех ове значајие паставе био што стварнији и што бољи. Својим иредавањем наставник износи пред ученике ток књижевнога развијања, али ближе познавање иисаца и њихових особииа јесте предмет њиховог заједничког рада. Зато у рукама пажљива иаставиика читапка са најбољим местима пз иисаца мора битн много знатније наставно средство него уџбеник историје књнжевностп. У књизи се налазе мртва слова на хартији: књнга никада не можс бпти тако корисиа као жива реч наставникова, која иде у с.рце учеииково, иити тако јасиа као стварно објашњење нри читању, које се никада не заборавља. Овде се у велико развија и саморадња свакога учепика: он код куће прочита цело дело пли задаие одломке, а наставник на часу Погодпим нитањима сређује његове опажаје и утиске. Овако блиско познавање своје књижевности још се више утврђује учењем на иамет одабраних песама (паи ирозних места), — рад веома користан, који се мора протезати кроз целу гимназију. 1 ) Главни циљ овакве књижевне наставе знатно номажу и нисмеии задаци. Они се тичу нојава пз историје књиагевности или имају за нредмет књижевну анализу знаменптнх дела. При обрадн оваквих задатака, ко.ји могу бити и врло разноврсни и врло слободни, ученици се стварно упознају и са разним реторским начелима, — нарочито с правилнма о распоређпвању и исказивању. Практичне иоуке из реторике и стилистике, које се везују с јодпе страпе за читање писаца а с друге стране за ученичке писмене радове, вреде много више него сва књиЈ ) У овом погледу као да најбољр стоји пруска гимнааија. Човск се задиви кад у њихопим читанкама нађе на крају дуг низ песама, које ученици морају знати на изуст. Овај рад, и ако је с иочетка доста тежак, користи врло много. Учеиик богати свој речник, навикава сена лепе обрте, учи се леном изговарању, усавршава укус и утврђује народно осећање. Пробрапа места остају код свих ученика у лепом сећању дуго и дуго.