Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

III. Свршетак етереометрије. Елементм СФерне тригонометрије. ДиоФантове једначине. Најпотребније из науке о комбинацијама. Фигурирани бројеви. Аритметичке лрогресије вишега стенсна. Бнномни образац за целе нозитивне ексноненте. Моаврово нравидо. .Тедначнне трећега степена. 01. Елементи аналитичне геоме/грије, праве и конусних пресека. Основи науке о детерминантама и њена примена у аналитичној геометрији и решавање једначпна. Прогресије за Г, вшх, совх 1о§'х. Биномијални ред. Математика је иаставни иредмет, који је поред граматике особито и нарочито позван на то, да образује ум учеников и навикне га на оштру правилност п у закључивању. Тим је одређена и метода наставе. На свим степенима треба назмти, да ученици потпуно приевоје градиво и е.\вате унутарњи склад. Код простога рачунања ваља сбратити пажњу на то, да ли ученик с разумевањем прелази нзведене операције. С тога га треба непрестано приморавати, да да рачуна о израђеннм задацима. Нека се избегавају задацн, за чнје је решавање потребна нарочита умешност и доскакање. У свим гранама математике и на, свим степенима нека се тражн, да ученици простије операције у глави изводе. Математична настава II и I узима један 'део свога вежбања из природних наука, а нарочито из Физике. Математична настава у појединим средњим и випшм разредима нека је у рукама, једнога наставника. Према потребама може за извесно време превлађивати геометрија или алгебра, једном од ова два иредмета уступитп највећи део одрођеннх чачова." 1 ) 0 математичној настави у гисенској гимназији изнеће се неколико напомена у наредном одељку, у вези са наставом у нриродним наукама. Неколике мисли о васпитавању девојака између 15. и 20. годиие.

(СВРЈПЕТАК) Економија врло је снажна помоћница у васпитавању женског подмлатка. На немачкој народности нознавало се одавно, да му је жена из своје моралне и осећајне снаге давала моћна имнулсе за све велико и добро. Основнцу за развнјање те снаге добивала је у кући. Кућевно-економична ') В. 1;ећгркт јж КеаЦутнатп <1ез Стгозв!)егго^птз Нсваеп. Ст. 11—13.

419

спрема и васпитање беху јој доста. Нисац мисли, да ни у нашем веку нема разлога да буде друкче. Пре свега, кад год је реч о женину васпитању само по ееби истиче се то вечито „женско питање", тј. не само о васпитању и образовању већ и о иоложају, о праву, елободн жениној итд. На женско питање као и на социјално нма разних гледишта. Бебл Да пример налази, да женско тштање није могуће решити без питања радничког, питања друштвеног у оптнте. „Жена и радник од незапамћених времена имају то заједничко, што су обоје били потчињени и заробљени. То социјално ропство кроз иљаде нараштаја прешло им је у навику, н тако постало као положај ириродан. Али жена била је заробљена пре, него што се појавио роб. Само у материнском ираву имала је жена неки вид слободна ноложаја. Ни хриш&анство није ослободило жену. Шта внше, хришћанско учење днже свој глас и против васиитавања и вишег образовања женскиња; не треба допустити жени да се учи, већ нек се покорава, слуша и ћути". Не идућн још и даље само за Бебловим проматрањнма истор. чињеница, вратићемо се на. ствар Али ћемо нпак узети Бебла да у једном времену немачке културе скицира облик женнна положаја. „У средњем веку Феудални систем је у варошима изменио облик женина положаја. Историјске чињенице ирипремнле су најзад н женн извесна ноља за унотребу своје радне снаге. Оне су биле занатлије и раднице. Ннр. у ФранкФурту се бављаху кожарством, у Келну хлебарством, у Нирнбергу књижарством. Али доцније, кад се мушкиње нобоја утакмице, и кад се иобојаше наглог размножавања и насељавања, створише већи број завпсних људи, спречаваху брак, и жене падоше у врло јадан и сиротињски живот; тим пре, што Је услед трндееетогодишњег рата нарастао велпки број пеудатпх А удата жена сносила је прави ропски живот. II жена и кћи имале су као домаћице и сувише дужности, под којима клецаху. Жена претрпана послом није имала времена на шгбуде да мисли. нитн ичим другим да се бави. Прела је, ткала, белила, нлатно, шила, прала, кувала сапун, лнла свеће, заннмала сс земљорадњом, иовртарством, живинарством, — речју, радила је -све послове, од којнх је жену сасвим ослободила савремена индустрија, трговина, нривреда. Сад је слободнија да мисли и да своју духовну снагу развија... Утицај новијег индустр. развића очевидан је. У главном, учињен је тиме обрт у примени жеиине радне снаге у кући. Физички рад у кућн извршује мањи број жена. Према томе културна жена не представља Физичку радну снагу у мери, у којој 54*