Prosvetni glasnik

НАУКЛ II НАСТАВА

на моралну сврху, то је, у ое/галом, више ствар теорије. Писац иринада онима, којн такво васпитање теоријски усвајају као најправнлније и најириродније и најузвишеније; и смело решава, да је такво ваепитање потребно већ и ради будућих нараштаја, управо ради будућпостн. Жена ирипада ку&и и тлородици. И у будућности ће то бити наче.го васпитања женина уа њен културни позив. Ту јс решење женског питања, такав је положај и место женпно у друштву. По томе начелу васпптавајте женски подмдадак. Сасвим је савршено и правично, пгго сака жена отворено ступа да беседи п пнше у сврси, да свом роду створи поштовано место и иоложај у друштву. (И кад тај задатак сврши, онда више неће хтети до ради и на посдовима ван куће п породиде?) Женско питање напредује лагано, и иоменуте појаве у женском свету. не морају смерати на уснех, плн га нматн, у питању неиогребних слобода жениних. Нема смпсла нрпчати, да сс нир. с.гободом студпрања признаје жени, да је њен интелскат раван човсчјем, и да се лична вре^ност женина уздиже, ако јој се даде право гласања. Досгојанство женино као елемента човечанског ннје у томе, да она буде човеку равна, већ да је она друго него човек, да га допуњује својим Ето^жегћНсћез, велн и Легуве. Развнти женине природне душевне особине и моћн, и тако ,је уеавршити као личност са прпродно одређенпм јој положајем у друштву, ето у томе се састојн њена једнакост с мушкпњем. Шта вредп и шта значн жена у данашњем друштву, писац слика по савременој књижевностн и уметности, јер су оне нредставнице савремена живота и духа. Свакако, жена немачка нема впгае оних особина, ио којпма су је стари Немци готово нијететно ценили, нема оног могућног моралног усавршенства, којим као од природе нозвана, да у културном развићу делује на потомство. „А кад буде (узећемо цео, п ако споредан, став) потомство упитало: ко и каква беше жена у 19. веку, онда ће књижевност одговорити: мученица, којаје тешко трнела и патила са себичности мужева п сннова, кућевна слушкиња под тешким бременом, а с друге стране, престунница; створ који ее — иод утицајем женског нитања — етрасно тресао у својим оковима. Уметничко сликаретво ће рећи: тоје била дама, чија нарочнта област беше салон, у коме су Фразе нмале главну улогу, н у коме ее жена готово увек показивала деколтована. Још је била н нролетарка, и на иослетку сељанка, која је једино и престављала жену духовно и морално здраву. А зар ннје било образованих матера, брачних жена, домаћицаЈ? Где су жене виших чпновнпка грађанеких редоваг 1

423

Да ли су уметници жпвели тада еамо у ннвницама, сиротињскнм кућама, Фабричким радионнцама, у салонима н салама за играње ? Зар мимо то не познаваху и иородични живот , ни једну собу домаћу, то једнно и рођено царство женино? На жалост, домаћа соба је меето досадности, отац и син код куће су еамо кад им треба одмора носле свега. И жена не тражи од брака, да јој у кући установи пријатан породични живот, већ да јој отвори гато ширн и отмеиијп круг еаобраћаја. Тежња за величином повукла је и човека и жену. Лов за енољагањим уенесима, служба Мамону, обележавају све кругове нашег народа; норед луксуза развијена је жудња за насладама. Сви из.газе из заштитних зидова кућних, домаћа соба пм је празна, породични живот ладан и суморан. Отуда се и развило непоштовање жене у кући и другатву; где преовлађује служба лукеузу, ту п жена ностаје луксузни артикл. Жена, поетајући свесна свог апеолутног атеизма, а поклоница материјализма, данагањих идола, губи извор и снагу евоје љубави, прегоревања, етрпљења, веро- , вања". Губитком духовних и религнјознпх пдеала, а данас нема идеала, него идола — ствара се назадак у наравствености. И кад се ваепитањем на иослетку иде на добро народа п на добро целог човечанства, а нрема оваквом духу времена, шта би друго и могло бнти задатак васпитавања жен. подмлатка, него учитн га, да служба Мамону народ води нропасти, да значај и смер живота није у сиољашњим успееима, да је женино место у куИи, да је на њој да људе етвара Богу слпчне (§оМаћпеп(1е) ? У женсша је оно, што је божанско; паучнти их, да п саме то цене („Наз ЕшдиеЉНсће 21еМ ииз 1ппаи") јер „ез 181 1'игсћ1ћаг, теег сИе 661ћег сћг1". То ће рећпценити оио, што нас Богу слнчн, тј. ону највишу н вечиту моралну леноту, тј. ценити божанско, али не божапства, модерне идоле. Оним двема нзрекама писац у главном обележава круг својих мпсли и иогледа на васгштање жеи. подмлатка. Ту се внди, дакле, и пишчев избор васгштног идеала. То је, како рекосмо, чисто морални смер (но највишем појму и моралу: бити Богу слпчан н вером у Бога иснуњен). Длн као гато је и раннје наговештено, такав смер у очима многих мислплаца неретварљив је, а свакако пма противиика. Моралнн иојмови нису код свих људи II у свпма временима подједнако стални и ненроменљпвн; они стоје у односу са културним -развићем, Но п материјални иогледи на свет немају своје сталности. Васпитни идеал мења се према појединим културним тежњама и путевнма. Не може.