Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И

ПРИКАЗИ

479

Данак у крви није купљен сваке године, већ, ирема иотреби, сваке друге, треће пди четврте године. Еупили су га нарочпти харачари, који су се отимали за то звање, јер је доноспдо велике дохотке, које су, наравно злоупотребом свога положаја, истеривали од хришћана. У почетку је и овај даиак купљен десетком, после су од сваке породице узимали поједно илн два детета, према броју деце у породици и према потреби, а касније није било нпкаква реда, већ су узималп колико су од кога хтели. Годитељи су крили децу од харачара, зато су ови долазили изненада, и на разне су начине мучили родитеље, да само децу не крију. Чим су дошли харачари, пред њих су изводили сву децу и они су пробирали најбољу и најразвијенију. У почетку су узимали децу од 6—7, и после од 12 годипа. Децу, чијп би родитељи добро платили. или, касније, која су била већ ожењена, харачари нису дирали, ма како да су била развијена. 1Јробрану децу одмах су водили у Царпград. Тамо су их остављали два три дана да се одморе, па су их турчили и поново одабирали. Најдаровитију и најокретннју децу одвајали су за службу султану, и то су били ичоглапи. Осталу су децу, као ађам-оглане, одводили у турске крајеве, и тамо их раздавали појединим турским породицама на чување: да им бесплатно раде, и да. удаљени од своје домовине, науче турски језик и привикну се теретним нословима. Ичогдани су нарочито снремани за каснију службу. То спремање имало је четири течаја. Ирви је течај трајао шест година, и за то време пчо-

глани су се учили уљудиости, читању, писању н вери. Други је течај трајао четири године, и то је време употребљавано на учење разних језика, где је бпо и српски, на вежбање у телесноме раду, бацању стреле и копља. У трећем течају ичоглани су се упознавали с посдовима потребннм за опслуживање око султана. За све време учења ичоглани су били под непрестаним јаким надзором: да би се што боље уочиде личне особине свакога од њих, како би им се према томе касније могла служба одредитп. Којеимао какав недостатак или јеизгдедао као сумњнв, упућпван је у коњицу — спахије; остали су пуштани у четврти течај, и од тада су почињади служити у непосредној близини султаповој, и од њих су временом бивали султанови саветници, велики државници и војсковође. Ађам-оглани су се разликовали према томе, да ди су у седу иди у вароши; они у вароши радили су занате и лакше послове, и после три године враћали су се у Цариград, а они по селима радили су најтеже посдове и у Цариград су се враћалн тек иосде шест година. По повратку у Цариград ађам-оглане су одређивали на рад у султанову серају, на галије, или у службу појединим турским ведикашима у Цариграду. Од њих су после пробирани јаничарн, — та чувена турска нешадија, која је највише допринела нагломе ширењу турске моћи. Књига је писана лепим стилом и чистим језиком, и ми је топло препоручујемо свима, који желе што боље упознати се с нрошдошћу нашега народа. Жив.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИ ЛИСТОВА

>Ча81атт Ујекш к. Сазор18 га вгесЈпје &ко!е. Ка злч.је! 12<1аји: §1атш игео1шк (1г. А. МизЈс, кг. зтеис. рго1'езог 1 зиигесћнк 0. Кисега, кг. геа1по - §шш. рго!'. Кпј1§а VI. Как1ас1а кг. ћг\а1,зко-з1а\ г опзко-(1а1гааИпзке хеш. у1ас!е. ХЈ 2а§тећи 1898. Кга1ј. гета1јзка Нзкага. 8°, стр 386. Из тежње да се унанреди средње-школска настава, нре десетак година у нас је нокренут Наставник, орган ПроФесорског Друштва, који је одмах у почетку добио за сараднике готово све наше боље, и старије и млађе, школске раднике, и тако је у довољној мерн одговорио диљу, ради кога је иокренут. Нојава овога нашега часониса за средње школе није остала неопажена. У брзо носле тога јавља се у Загребу ЖазГапт Ујезтк, часопис за средње школе, са нстим готово задатком, који има и Наставник.

С четвртом свеском шесте књиге ^а^. Ујеапјк је навршио шесту годину свога излажења. И у тој години, као и обично, изишле су четири свеске. У свакој су свесци напред стручни чланци о нојединим научним и школским нитањима; затим су оцене и прикази уџбеника и других дела, која нмају веза са школском књнжевношћу; иза овога су белешке, па школске вести и кратак преглед школских листова. Чланцима је сразмерно највише места уступљено у овоме часопису. А деста је пажње поклоњено како избору самих чланака, тако и њиховој обради и предметпма, које расправљају. Сви су ови чланци од. интереса и за наставнике наших средњих школа, јер махом сви расправљају или додирују питања, која су у нас већ расправљана, — нека баш у Наставнику. Свака се свеска одлукује множином чланака.