Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

655

наестог века нису се још смејали том изразу, он је био сачувао још нешто од своје старе величансгвености. ,0 врло живим и сјајнћм очима вели се да сијају као лојаннце" (ШсИопагге Ле Тге^оих од 1743.) Књижевници су озбиљво говорили: ,Та је жена лепа према лојаници, али дан је сасвим квари". Откриће гаса и електричне светлости задало је неизлечиву рану метаФорској лојанпци, али последњих година хемија јој је задала смртни удар. Откриће стеаринског ацида, који се добива из самога лоја, и његова примена у осветљењу под трговачким називом стеаринска свеАа бациће потпупо у заборав реч лојаница: кроз један век та именица постаће само један фосил . И само V специјалним речницима, тим археолошким музејима језика, тражиће се та реч и њена одредба као једини остацн ишчезле популарности. „Многобројне речн, вели сир Сћаг1ез Буе11, изрази, Фразе које су изнашлн људи свију доба и свију сталежа, деца, ђаци, војници, морнарн, иравници, научењаци или књижевници, нису подједнако трајале. Али када би се то могло ирикупити и задржати у памћењу, њихов број кроз један или два века био би исти тблики колико имапотпун речник говора људског. Како је памћење човеково ограничено, нотребно је да буде извесна граница бескрајиом повећавању речника и множини израза; потребно је дакле да старе речн ишчезавају у истој сразмери у којој нове ступају у живот. Често нова реч, нова Фраза, иотиуно уништи ону која јој је нретходила; каткад, на против, оба израза симултано поетоје, и употреба старијег биће просто ограничена." III. Лолитички, књижевни иојави. — Најмоћнији узроци селекцијс су политички и књижевни. Освојење једне земље, на нример, има за ресултат, што се у већој или мањој/мери сузбија језик иобеђених. У Великој Британији Француски језик, који је увео Впљем Освојилац, дубоко је модификовао англо-саксонскп. Из тога хпбридног спајања родио се модерни енглески. Галија, када ју је Цезар нодјармио, изгубила је свој идиом, и оно што је остало, мало је имало вредности. Али латински, под новим климатом н у варварскнм устима, претрнео је дубок преображај; или, боље рећн, из укрштања двају идиома, и двају раса, изишла је нова раса н нов језик. У ирво доба Француске монархнје Француска је била иодељена на два диалекта језик сГос и језик п'ог 7. Политичка надмоћност Севера осигурала је победу језику Л'оИ. Шпанска владавина пресадила је у Америку кастилански, на штету урођеничких језика. Лутеирооввтни гласник 1898. г.

ров иревод Библије дао је у Немачкој иревласт саксонском диалекту над многобројним тадашњим диалектима. Сви ови језици, пошто су нреовладали политичком селекцијом, подлегли су обичним законима вариације. Књижевни геније такође је један од врло важних узрока селекције, нарочито у једпој истој земљн. Данте својом Божанственом комедијом подигао је тоскански н осигурао му иобеду над осталим супарпицима. XVII век био .је Француској по превасходству доба • селекције. Узор дела књижевна из тога доба, јачином идеја и сјајем стила, изгнала су или уништила множину израза и Фигура који су остали од пређашњег доба. Исто тако у биологији једна снажна раса разгони и.ш уништи слабе супарнике. Да лепа књижевност има само обичан угицај, и то због свпје лепоге и корпсности, њена моћ би се лагано ширила и достигла би само нзвесну ограничену меру. Како је мали број образованих људи нрема гомили незналица! Али ако једна централистичка влада натера сваког грађанина да научп један нарочпти језик, тада селекција ночиње делатп са несравњеном силином. Ниједан диалекат, па ма се повукао у најзабаченије село, неће измаћи пронасти. Сви ће нронасти као што су пропале толике Феле животињске. Срећни су тч новч фосили, ако потомству оставе бар трага да су ностојали!

ГЛАБА III Последице селекдије у језицима 1. Нестајање језика. — Генеалогију језика у толико је теже распознатп, у колико се дубље улазн у ток векова. Колико је народа иропало, не оставивши нн најмањег трага свога постојања! Колнко је ндиома угинуло који нпсу моглп битн скупљени и сачувани, као што ће битн данас, захваљујућн штампи и раширеној просвети! Не треба губитп из вида да народима никада ни на ум није иадало да чувају сиоменике свога језнка ради задовољства и угодности Филолога у будућности. Са језицима је као п са костима: узроци и разорења били су тако многобројнн и тако различити, да се ми морамо мање да чудпмо што су фосили тако ретки него што су сачувани до наших дана. Зна се, на пример, да би без реда бенедиктинаца грчка и латинска литература, тако близу нашој историји, вероватно биле за навек изгубљене. Што се тиче источних језика, они тек излазе из гробова: лингвистика је ч$до деветнаестога века. Чудна сличност! палеонтологија је такође модерног постанка, и на тај начин паралела између ове"две науке онравдава се не само аналогијом Факата, иредме84