Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИИ

сплатно је дато три и по милиоиа примерака књига у иредности 537.325 рубаља.

Завешхање једнога Чеха оФицира. — Недавно је иреминуо у Бечу војни канетан, Матаушек, ио народности Чех. Све своје имање осгавно је чешкој Школској Матиди и другим иросветним установама свога народа. „Мој чешки народ и мили матерњн језик билп су ми најдражи у животу — вели он у своме завештању. Они мн беху једина утеха у борби живота. Како као оФицир то иисам могао показивати у свакој нрилици, го ово чинпм на своме доследњем часу".

Светска изложба у Јаиану. — Јаланци се сиремају да 1902. године приреде велику светску изложбу. Јапанска влада узела је на се бригу око дриређиваша ове излржбе, и одредила је нарочиту комисију која ће изабрати место за изложбу. За кратко време би^е све јевропске владе извештене о ово.ј изложби и биће позваие да суделују на њој. НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Детонис Матице Срнске. Уређује Милан Савић. ЈКњига 186. у Новоме Саду. Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића 1898. 8°, стр. 235. Ову ваљану књигу, која је иамењена спомену Павла ЈосиФа ШаФарнка, а која је ваљало да изиђе још 1896. гоДине, као друга свеска Матичина Летоииса за ту годпну, ириказаћемо олширније у Пр. ГлИснику, у једној од свезака које иду за овом. * Сноменнца о иреносу драха Вука Сте®. Карадића из 1»еча у Београд 1897. По одлуци Срнско Краљевске Академије.средио Андра Гавриловић, дроФесорБеоград. Државна Штамнарнја Краљевине Србије, 18888°, стр. 389. У дрошлој годинн нренети су"у Србију 'носмртпи остаци оца наше новије књижевности^Вука, пз туђине, где су почивали више^од тридесет година. Овај иренос извршен је- на^врло ! свечан начин, и. у њему"је суделовао цео ерпски народ. Ова књига је сиоменица јтога иреноса. У њој је у -кратко изложедо: кад се јавила мисао о преиосу Вукова праха из туђине у Србију и како је та мисао остварена. ; Саме свечаности, извршене* приликом преноса, описане су у појединостима. Прикупљени су и објављени и сви пригодни говбри, говорени том приоиком. Објављени су и сви одзиви овој народној свеланости: све честитке, «,које су биле уиућене Академији Паука, којој је било поверено, да изврши пренос Вукова праха, и свп помени и пригоднп чланци поводом овога догађаја, који су билп објављени у надшм или страним листовима. Како је једновремено и ирах великога учитеља Вукова, Јернеја Копитара, иренет изЈБеча у његову домовину, у овој су књизи побележени помени и одзиви и о иреносу носмртних остатака *овогп великога Словенца из туђине у домовину. Књига је леио уређена и укусно израђена. Особито је краси лепо^израђен и веран лик Вуков, којр

Је пред текстом, а уз којд ј 6 додана и слика споменика, којим је био обележен Вуков гроб у гробљу св. Марка у Бечу. Несталоције. Његов живот и педагошкп рад. Написао Ј. В. Абрамов. (Са Песталоцпјевом сликом и сиомеником у Пвердену). Превели с рускога Др. М. Плић и Мил. Чабрић, нисар мин. унутратњих дела. Београд. Штампарија Мате Јовановића, 1898. 8°, стр. 152. У овој књнзи је жпвот и рад оца савремене дедагогнке, лепо и верно нацртан. Радн леишега нрегледа књига је нодељена у шест одељака. У ирвоме је детињство и младост Песталоцнја; у другоме одељку се нзноси почетак његовог иедагодхког рада; грећи је одељак иосвећеи његовим књижевним радовима; у четвртоме одељку се говорп о бављењу Песталоција у Станцу и Бурадорфу ; у петоме се одељку износи врхунац његовога плодотворнога рада, и цртају цоследње године његова живота, и у тпестоме, доследњем, одељк.у говори ее о карактеру и иогледнма овога прослављенога омладинскога пријатеља. Књига је лепо напнсана, и биће од користи нарочпто наставницпма народних школа. Преводиоци су настојавали, да им нревод буде добар. * Француско - срнски речник. Израдио Настас Иетровић. Друго, подрављено издање. Београд, Штамиа и издање Државне Штампарије, 1898. Мала 8°, стр. 22 и 862. Ово је ирви, већп део- (А—Н) речиика Настаса Петровића, који је за читав низ година корисно служио свима, који су учили Фраицуски језик. Ово друго издање знатно се разликује од првога, но многнм исправцима и додунама, које је учинио уредник овога издања, ироФ. Богдан Поновић. Уредник је много н труда и пажње уложио у овај носао, и ово ново издање добро ће доћи свима, који су упућеии на Француско-сриски речник. >Јс Др, Алекса Љ. МитровиЛ. Са Влтаве на Нишаву. I. Прештамнано из Срнскога Гласа. Задар. Штамиарпја Шпира Артале, 1898. 8°, стр. 169. Ове књиге не видесмо. По Вранкову колу доносимо, да је „Митровићев стил нривлачан, а језнк му чист и нравилан, на се ова књига сама собом преиоРучује". * •Јабавник Срнске Кљижевне Задруге. Београд. Штампано у Државној Штамиарији, 1898. Готова је пета свеска. У њој су продужења раније заночетих радова : И. А. Гончарова „Обломов", В. Ига „Богородичина црква у Паризу" и X. Судермана „Гушчар", н мала али лена „Кратка трплогија кроза сан" од Н. С- Љескова „Пребрана пшенида" у преводу проф. Љубомира Стојановића. * Општа историја у сликама и жнвотописима, према новом програму удешена за ннже разреде средњих школа, по Шгшсу и Берасту. Нанисао Јован 'Борђевић. Прва књига. За II разред гимназије. Београд. ПГтампарија код „Цросвете", 1898. 8°, стр. 130. Ова књига, по одобрењу министарства просвете и црквених послова, може-се употребљавати као уџбеник у средњим школама.