Prosvetni glasnik

676

КОВЧЕЖИЋ

Државна Архива имаће четири одељења: иолитичко, — за документе који се тичу државно-иолитичких односа Србије; историјско , —• за документе, који се тичу нолитичке, војничке и верске истори.је; административно, — за документе који се односе на све гране државве администрације, и законодавио-судско одељепе, у коме ће бити документи законодавних тела Краљевине Србије и државних судова. Биће и нарочит.о одељење за нрикупљање и чување старих иечата од важности и јавног интереса. Државном Архивом унрављаће Државни Архивар, чиј ће ноложај бити раван иоложају ироФесора Велнке Школе. Њему ће се дати у помоћ један секретар и два писара. Као саветодавно дело има нарочити одбор од десет лица. Нема сумње, сваки ће радосно поздравити ову у нас нову а тако потребну и корисну просветну установу.

Хвала учитељима. Нашим читаодима познато је, да су ове годиие за време одмора школскога била приређева три нољонривредна. курса: у Букову, Краљеву, и Тоичидеру, и да се за сваки иријавило више во што је било одређено. Извештаји са ева три ова курса тврде, да. се међу учитељима „све више развија воља за кориснцм и плодннм радом." А госнодин министар Иародне Привреде, у извештају своме, вели о томе овако : „Та воља, то одушевљење које је овладало учнтељима на сваки начин .је пријатна нојава, а корисие носледиде по нривреду народну, по омладину, која се нз школе педагошки спрема за радника озбиљних послова, — иеизбежне су". Ово је доиста радосна иојава, која целоме реду учитељском може служити на част.

Удружење српских уметника. — Сви наши уметници у Београду удружили су се у, циљу међусобнога помагања и унанређења појединих уметности у нас. Чланови су удружења: Светозар Ивачковић, ЈованИлкић, Душан Живановић, Никола Несторовић, Милорад Рувидић, Данило ВладНсављевић, Дра.гутин Ђорћевић, Димитрије Леко и Сиљан Пејчиновић, архитекте; Ђорђе Крстић, г Бока Миловановић, Марко Мураг, Риета Вукановић, Бета Вукановићка, Живко Југовић н Петар Раносовнћ, сликари; Петар Убавкић н Симеун Роксандић, вајари; Стеван Мокрањац. Јосиф Маринковић п Тоша Андрејевић, музичари. У уиравни _одбор изабрани су: г Бока Миловановић, . Јосиф Маринковић и Свет. Ивачковић.

„Србија" на маџарском језику. Управа маџарске оријенталне академије одлучила је да за.академнјине- ученике спрсмп трговачки земљонис и етнограФију балканских земаља. Окога посл.а примпо се проФесор те школе д-р ИГграус, који је већ свршио дело о Румунији и сада почиње радити „Србију". Он је доста дуго био у Србији н већ је иознат као добар нознавалац и Србије и осталих балканских земаља, те се може очекивати, да ће његово дело о Србији бити добро израђено.

Наше народне несме на маџарскоме језику. — Недавно је проФесор маџарскога универзитета у Пешти, Маргалић, држао предавање о срнским наро. дним несмама: тумачио је пссме 0 Марку Краљевићу и Косовскоме боју. Том приликом поменуо је, како су српске народне ,песме, које је он раније био иревео на маџарски, све распродате, и сад спрема друго издање тих иесама.

Насгеров завод у Србијн. — Јавила се леиа мисао да се у нас подигне Пастеров -завод за лечење оних, које уједе бесан "нае. Смедеревска. задруга одредила је за овај циљ нет стотина динара. Овај новац чуваће се у коме новчаном заводу, док се ве нрикупи довољно новца за подизање овога иотребнога завода.

Награда за дечју компоцизију. — Друштво „Гусле" у Великој Кикинди објављује, да ће дати двадесет и нет Форината награде ономе, којн најбоље сложи у два гласа какву несму за децу. Комнозиција песме ваља да је тако удешена, да се невање може пратитн виолином или гласовиром. Ко жели надметати се за одређену награду ваља да најдаЉе до св. Саве 1899. г. пошље своју композицију председнику овога друштва. Име композитора ваља да је у нарочитоме завоју, на коме ће бпти какав знак, који ваља да буде и по комнозицији. Само ће се оно нисмо отворитн, које буде скривало име композитора, чија је комнозија награђена. Остала ће се се ннсма уништити.

Срнска чигаоница у Наризу. — У Паризу је недавно основано Удружење југословенских радника ра.ди међусобног образовања и иотпомагања. Први корак уираве овога друштва на остварењу друштвенога задатка биће отварање српске читаонице у француско.ј ирестоници. Награђено дело о староме .словенскоме језику. — У ирошломе месецу била је годишња свечана заједничка седнида свих пет научних Академија рранцуских, које носе опште име Јпб(;Ни(; «1е Ггапсе. На тој седници досуђена је велика награда за филолошку радњу, златна медаља, која нреставља вредност од 1500 франака, М. А. Мељету, уиравитељу „Есо1е (1ез Паа^еб е^иЛез", за његово одлично дело: „Истраживање о употреби генитива у староме словенскозг језику".

Свесловенсна Магица. На нредлог гвнерала Богољубова и д-р Валтазара Богишића, унрава Словенског Благотворитолног Оиштетства у Петрограду одлучила је да се у Петрограду оснује за све Словене један књижевни центар, ко.ји ће бити строжер свесловенскога књижевнога рада.^Та нова;.установа*зваће се „Свеслајанскаја Матица", и носиће карактер опште словенске академије "књижевности и наука.

Нросветннрад св. Синодау Русији. — Школски савет рускога св. Синода јза последњих десет^годнна растурио је . нодшколама преко седам милиона нримерака књига, у вредности 1,063,058 рубаЈва. Бе-