Prosvetni glasnik

84

ИАУКА И НАСТАВА

досађују, него улагивачко претнарање, потказивање па чак п поквареност. Главно је имати начин иросте п стадне оцене, која не би допуштала сумњу, по том прнмењивати га тактично тако, да никад не изненадимо и не узбунимо свестн ученичке/ (Наставиће се)

ШКОЛСКИ НАДЗОР — П. М. Љотић Зачудо је да смо се ми, при ипаче другојачем темпераменту народном, показивалн у овом митан .у савргаено фдегматнчни. Све нека лабавост, оддагаље, готово обломовска нерешеност била је у томе. Читасмо у дневној штампи; чусмо у друштву и скуповима; впдесмо у свима просвећеним земљама; осећасмо да је то безусловна потреба за напредак наше школе и народног образовања, па инак смндасмо од године на годину и стално — одлагасмо. У ревизорским извештајима не бејаше тачке, а да се није изражавалА жеља за бољим, разумнијим, стручним надзором, основаним на чврстом принципу. Сами учитељи пзјављиваху нестрпљиву жељу за другојачим — сталиим инструктивним надзором, и ако беху свесни веће одговорности и иитензивнијег рада. Министри иоднашаху нројекте, Формулисаие законе... н опет се остајало на ранијем. Један распис гласи: ј , — Држава је приносила велике новчане жртве народној ЈГросвети, ... — али уснех није нотнуно одговарао принесеним жртвама, јер па крају сваке од нрошлнх година, могдо се иидети из извештаја министарских иаасланика, да су у многим шводама стаае паставв и свекодике друге прилике од којих зависи напредак школе — у врло јадном и жалосном стању. Зато сам прикуђеп..и сад се номиње востављање сталних годишњих наДзорника. У једном ревизорском извештају читамо: »Ја сам, Господине Мииистре, у свом преклањском и прошлогодишњем иавештајудао мишљење, како је овакав начии надзора над осномом школом и њеним раденицима веома неудесан, управо нримитиван и бескорисан. Судећи о томе тако, разуме се, да и све појединости, које стоје с тим у иеаи, морају бити нередовне. Јер зашто би се знање из школског плана и нрограма само анекдотски намтило, а да се њиме не образују бољи мотиви код ученика зарад, са иатриотском^ тенденцијом у духу наших народиих несама; Зашто се не би школовала и женска сеоска деца, кад се зна, како би то благотворно утидало за доцније иородично стање наших сељака, и да то, но могућству, раде учитељице; Зашто би на ир. била реткост наћи учсиика иа селу који је читао ацостол у цркви, да зна одговарање еа служби, да

можс невати бар важнији тропар о најобичнијем иразвику у својој кући и о лнтији; Зашто би се обавезна настава изигравала тако, да се ни половина деде не школује, те се сваке године огромаи број мора нредлагати за исиис, ако се неће водити њихова имена 1К) кн.игама и да ее сматрају у обавези ђачкој и иоеле женидбе нли службе у војсци,— што није редак случај; Зашто тако зваиа нродужна школа није у истшш обавезно иродужење образовања недовољног школоиања од I год.; Зашто редовно око школе, у целом дворпшту, није заеађено ни једно благородпо дрво нити у целом селу где год, а има школа, да се једва намтн кад је нодигнута, и да не помињем заједнички и рационалап рад са ученицима у школској башти, која треба да је углед; Зашто би толики број ђака на селу био о иеииту у јуну месецу са шубарама на глави и ни један иије научно у школи да себи оилете шеширић од сламе, или да начини другу коју иотребну с.твар — већ се куиује за школу и рачунаљка од 30 дин. а толико се говори о ручном раду код иас и баш у таквој школи сам учитељ био је на курсу али се режу рамови и.т. иодоб.; Зашто би један учитељ за 18 год. учитељовања имао 19 нремештаја; Зашто би се школа редовно јадно сиабдевала, кад има свога новца на то, али је он злоуиотребљен, па често.нема ни крајцаре кад треба; Зашто по инвентару једиа школа има скоро свих иотребних ствара цабављених, али у истнпи нема ни најнужнијих, све је то разнето, а тако исто и са књигама; Зашто би било оне заваде школе и њена одбора, где је тако рећи редовап узрок иеуредно-одређивање станарине и руковање школском касом; Зан1то би било оне лукеузне иоделе разреда у једној школи, те да иросечно на једног учитељау Србији нада тако мали број ђака, чега нема ни у једној културној држави Сва ова и иљаду других иитања не би се могла поставити, да учитељи народии имају ииструктиван и трајан надзор, који би их уиућивао и учио, ахтално контролисао. Јер природа пародне школе таква је, да се не да нојмити без сталне контроле п вођења најстрожијег рачуна о еваком иајситнијем појаву у њој и у најкултурнијој земљи. Еад се каже, да Француски министар иросвете треба само да ногледа у сат, иа ће знати, шта се нредаје тога часа у целој Француској; кад учитељ у Немачкој стоји под сталиом влашћу месног свештеника, затим иод контролом нроФесора или директора Учпт. Школе у дотичном крају, а преко свега трајиом надзору сталног школског инсиектора, и наиослетку, кад ни једна културна држава на свету — чак ни Вугарска пије оставила своје учитеље и д[колу без надзора — онда ми све то даје јаче уверење, да тек наш учител. и наша школа ие сме бити без неирестаног и директног надзора, имајући на уму, осим свега, тежак н свети задатак националног уједињења, који морају носити у своме срцу ире свију — наши учитељи. Не упуштајућн се на овом месту у иоједииости, какав треба да је овај надзор и свега тога што с њим у вези стоји — част ми је....... И одиста ретка је усганова била код нас, којој се иристунало са више обазривости, лаганости п критике од ове рсФорме школског надзора. Па ако у овоме није требало гледати симптоме наталошке неодлучности, онда овако дуго иснитивање било је