Prosvetni glasnik

86 одене

Овако је трајало све до 1874. године, када је тадањи министар Ст. Новаковпћ у место чиновника министарства просвете и почео да шиље у ревизију ироФесоре средњих школа, која се нракса одржала све до 1882. год. 1882. год. изађе нов закон. По том закону —• чл. 70. — треба да постоји надзор за оцену у.спеха учитељског на крају године, и општи надзор радн поуке и реда у течају године, који се има вршитн иреко директора и наставника Учитељске Школе или средњих школа. Но ова друга половина овог

прикази

закона уведе се у нраксу тек после 10 год., на те ис.те године и нреста. Осим тога „Попечитељство" је одређпвало по некад и нарочите „визитаторе," који су путовалп и реФерисали с стању школском, а усмено обавештавали учитеље и давали дух п нравац њпховом раду. Покрај свега тога и самп миннстри обилазилн су школе. Тако, помиње се Ђ. СтеФановић, нонечптељ, који је сам обишао већп део школа. Ресултат ти „визитације" био је: унућивање учитеља, нодизање школа и нздавање бољих упустава и закона за народие школе. [ г ле се)

ОЦЕНЕ И ПРНКЛЗИ

Летопис Матице Српске. Уређује Милан (китК. Књига 186. 1896. свеска друга. У Новоме Саду. Штампарија српске књиа:аре Браће М. Поповића, 1898. 8°, стр. 235. На освитку овога столећа јавља се код нас велики покрет за народно ослобођење. Ма како сматрали овај покрет: као одсев ошптега великога покрета у Јевропи , који се јавио пред сами крај осамнаестога столећа, или као чисто локалан догађај, нзазван рђавом управом османлијском и многим неделима у београдскоме нашалуку, иесумњиво је, да је тај народни иокрет у Србнји знатно помогао, да се развије тек појављени књижевни нокрет у нас, покрет за књижевни пренорођај наш, п да тај нокрет ојача и напослетку односе победу у борби са многнм предрасудама. Мало је који народ до сада, сразмерно малеи као српски народ и у оиако мучним приликама у каквима смо ми били у почетку овога столећа, показао у један мах толику своју величину, и Физичку и умну, као што је то показао наш народ у почетку оне свете борбе за народно ослобођење II за књижевни пренорођај. Дотле вековима подјармљена раја сада у један мах даје толИке борце п на књижевноме пол>у и на крваву разбојишту. Па опет ваљало је имати у томе бурноме времену помоћи и са стране, ,јер су била велика дела, која је ваљало за кратко време посвршавати, ако се хтело, да нојављени иокрети не малакшу, да поведена борба донесе победу. И у тим значајним тренуцима и јављала се помоћ са стране, која је махом долазила као братска помоћ, помоћ друге словенске браће браћи Србима.

И данас су у иашем народу видне стазе, којима су ишли многи синови словенских народа, који су нам братски хитали у помоћ, врло су нам драге успомене на њихово бављење и рад међу нама. Према овоме особито нам мора бити драга успомена на Павла Шафарика, који је тринаест и по година провео у срискоме народу, као директор и проФесор новосадске гимназије, учећи српску омладину и неуморно радећи на проучавању српске, и словенске у опште, прошлости и ислтитивању појава у српскоме и старословенскоме језику и утврђивању закона, но којима ти појави у језику бивају. 2. маја 1895. године навршнло се сто година од рођења Павла Ј. ШаФарика. Тај дан значајан је за све Словене у опште, али је он нарочи го значајан за нас Србе, јер је у нашој средини велики иаучник ШаФарик утврдио оспову за многобројне своје научне и књижевне радово светскога гласа, којима је расветлио многа пптања у науци о словенској ирошлости и словенским језицима. Овога радп успомепа стогодишњице рођења Павла ШаФарика и нрослављена је свечано код нас. Та је свечаност извршена I. маја 1895. године у књижевпоме одељењу Матице Срцске у Новоме Саду, што је и најприродније било, јер је ШаФарик био један од првих књижевних радника наших, који је предано помагао првоме уреднику Матичина Л.етописа Магарашевићу, да Летопис што боље одговори ономе великоме задатку, који му је, као гласилу Матнчину, био намењен, а Матица Српска је и иначе матица ,за све нчеле, које вредним својим радом уносе у њезип народ, у народ српски, све оно, што подиже културни напредак у опће, а књижеван за се" и мора бити захвална за рад свима