Prosvetni glasnik

СДУЖББНИ ДЕО

Овима директорижа средњих школа (Из утснине да се набављају уџбеници за сиромагине ученике) Чланом 25. закона о средњим школама уписнина је намењена ученичком благодејању. Којим ће се ученицима и колико давати ово благодејање у новцу, утврђено је расиисом од 12. октобра пр. год. ИВр. 18293. Ну како је и давање школских уџбеника на послугу једна врста благодејања, што га тпкола чини сиромашним ученнцима, и како има могућноети да се из новца, добивеног утшснином, могу набављати и књиге за „књшкницу школских уџбеника", то одобравам да се један део уписнине (од оних двеју трећина, намењених благодејању, види тач. 1. горепоменутог расписа) може трошити на набавку неколиких уџбеника, државног и приватног издања, а који се у школи употребљавају. На ово ће се у нрвом реду трошити онај остатак уписнине, који би претекао 6Д неутрошеног благодејања (алин. 2. тач. 1. поменутог расписа). ПроФесорски ће савет, према потреби школске књижнице и количини упиенине одређивати суму новца која ће се трошити на набавку уцбеника сваке годипе. Разредно ће пак веће утврђивати списак ученика свога разреда, којима се уџбеници могу на послугу дати (према правилима о књижници шкод. уџбеника од 12. марта пј ). год. НБр. 4069), не држећи се при том оних високих захтева у погледу сиромаштва и учења који се траже за добивање благодејања у новцу (тач. 2. раслиса ПБр. 18293), пошто је и благодејање које се ученицима чини давањем уџбеника на послугу много мање од онога у новцу. ИБр. 559. 19. јануара 1899. год. У Београду. Шинистар иросвете и црквепих иослова, Андра ЂорђевиЂ, с. р.

Свима директорима средњих школа (Који се ученици имају сматрати за сиромашне, ири одређивању благодејања) Директор једне средње школе покренуо је питање: да ли у количину непосредне порезе, која је узета као мера да сиромашни ученици могу добити новчано благодејање, треба рачунати и лични порез. Поводом овога налазим за потребно да ближе објасним тачку а. чл. 2. расииса од 12. октобра пр. год. ИБр. 18.293. Алинејом другом тачке 8. чл. 2. закона о таксама одређено је да се „за сиромаха сматра сваки ко не плаћа више од 5 динара неносредне норезе без приреза и личне порезе".

Слично овоме и у одредби горе поменутог расниса, којим је обележено сиромаштво учеаика као услов за добивање благодејања, у непосродну порезу (15 динара) не треба урачунати нн лични порез ни прирезе. Нрема овоме тачка а члаеа 2. расппса ПВр. 18.293 има гласити: а) да је сироМашног стања онај ученик, чији родитељн нли чије имање не илаћа више од 15 динара непосредне норезе на -годину (у задругама 15 дпнара на сваког задругара који је нбреска 1 глава), ие рачунајућп у непосредну порезу ни лични порез ни прирезе: ПБр. 728. 23. јануара 1899, год. У Београду. Минисгар аросвете и црквених иослова, Андра ЂорђевиЋ с. р.

Свима директорима средњих школа (0 тражењу накнаднф кредита) Приметио сам да многи директори гимназија, управитељи Виших Женских Школа, УчитељСких Школа и Богословије врло неправилно поступају са трошењем одређеног им буџетом кредита на трошкове канцеларијске и друге школске потребе, тако неки троше мпого више но што им је буџетом одређено, узимају потребе на вересију н остају дужни, па после дугове из једне године исплаћују У ДРУгоЈ па и У трећој години. Неки опет кад буде иремештен у другу школу оставља свом заменику утрошен сав кредит и још дугове, тако да кад нови директор — управитељ — дође нађе се у неприлици да ли ће из одобреног му кредита исилатити прво старе дугове свога претходника који су често пута већи од целог годишњег буџета на да му не остане ни паре на редовне потребе, или да и он нрави дугове и набавке на вересију чини. Неки опет ношто утроше више ио што им је одобрено онда тек траже накнадни кредит, а неки опет и овај накнадни кредит не траже у истој години но у другој. Овака је радња неправилна, незакона ц штетна по државне интересе, а н Главна Контрола не одобрава је. Овако више не сме бити. Сваки директор и управитељ мора ее строго држати буџета и може трошити само онолико колико сам му ја одобрио било то из буџета државног било то из школарине. Сваки директор, управитељ, мора све набавке и рачуне учињене у једној години исплатити у истој години, не сме ни један рачун изједне године бити