Prosvetni glasnik

228

Е Ж И Ђ

знат са свога срискога родољубља и иеобичио вредноће, засновао у Цариграду недељни лист на српскоме језику. Пок. Никодим је још ирве године својим неуморним радом био успео, те је Цариградски Гласник био стао у ред бољих наших листова. Касннје је овај лист бивао све потпунији и бољи, па и после ране смртп свога нрвога уредника остао је најугледнији наш недељии лист. Такав је и сада у пегој години свога излажења. Увек је пун разноврсних болежака и корисних поука. Иоред тога у свакоме броју има ваљаиих ирилога за познаван.е српских земаља и срискога народнога живота, и лепих чланака о школама и школскоме раду. Ово је ирави сраски лист, зато га нарочито на овоме месгу препоручујемо. Цар. Гласнпк излази свакога четвртка иа великоме табаку и за Србију му је дена 12 динара.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

1^њиге Житије Герасима Зелића. Свеска друга. Београд. Штампаао у Државпој Штампарији Краљевино Србије, 1898. 8°, стр. 228. Управа Сриске Ктижевне Вадруге, да бн што бол.е и потпуиије извршила велики задатак, који има Срнска Књижевна Задруга, још у прошлој години је почела својнм задругарима давати „Житије" Герасима Зелића, генералнога викарија православне цркве у Далмацији, јоднога од бољих последника Доситијевих. Велић, истина, иије наш књижевник првога реда, али : „занимљивост и разиоликост предмета и места која описује ; миогобројност доживљаја и знатај многих чпњеница о којима „Житије" Зелићево прича одржавају и до данас овој пишчевој аутобиограФији карактер књижевнога иосла, који се лако чита и довољно градива даје за боље иознавање политичких, културних и религиозних прилика срискога народа у тегаком времену крајем ирошлога и ночетком овога века". У овој књизи, која је прва у седмоме колу Задругиних књига, а 44. по реду, други је и трећи део Зелићева Житија. У другоме делу је описан пут Зелићев из Петрограда у Москву; његово бављење у Малој Русији и Новој Србији; повратак из Русије у манастир Круну ; гоњења, која је морао Зелић подносити од архимандрита Скочића; смрт тога иепријател.а Зелићева, новратак Зелићев у домовину и иостављање за генералнога викарија. У трећем делу Зелић описује шта је све радио као геиерални викарије православне цркве у Далмацији. У томе делу је пуно података, врло значајних за историју Далмације у оно доба и за што боље познавање ондашњих прилика. И ову, као и ирву књигу Житија Зелићевих спремио је за штампу Академик Иера II. Ђорђевић, што је још један доказ више, да се Управа Српске Књижевне Задруге постарала, да Житпје Зелићево иружи својим задругарима у што потпунијом и критичнијем издању.

Епске иесле Јоваиа Суботића. Свеска прва. Београд. Штамнано у Државној Штампарији Краљевине Србпје, 1898. 8", стр. XXII и 269. Јован Суботић је један од најплоднијих књижевних радника наших, који је са успехом обрађивао готово све главније књижевие врсте, одлнкујући се нарочито као приповедач и епски и драмскм песник. Једна је' од врло лених одл.ика песама Суботићевих, што су у н.има ириказане миоге историјске личности наше и најомиљенији јунаци наше народне појезије. Епске песме Суботићеве су од најбољих ове врсте, што их имамо у нашој књижевности. Радећи под великим утицајем иародне иојезије и ослањајући се иа њу, он је успео да се неке од његових песама, и обликом и садржииом, знатно приближују пароднпм иесмама нашим, које су, као што је иознато, ненадмашне. Управа Сриске Књижевне Задруге много је задужила своје задругаре, дајући им Суботића, а нарочито епске несме његове. У овој књизи Задругииој, 45. ио реду, ирвн је део Суботићевих епских песама. Ту су ушде : ,Сабља-момче Цвет-девојче; Врдничка кула; Дабрац; Ивањска Ноћ ; Манастирлија ; Губикаиа Марко; Јуришић Инкола; Акмечетска Звезда и Циганка. У друго.ј књизи епских иесама Суботићевих, која ће такођер изићи у издању Српске Књшкевне Задруге, биће Суботићев спев Краљ Дечински. Ову књигу песама приредпо је за штамиу и нанисао предговор, у коме су потребни номенн о животу и раду др. Јована Суботића, Љубомир Стојановић, ироФесор Велике Школе. Књизи је додана и лена слика Суботићева. * Приповетке Л.. Е. Лазаревића. Свеска ирва. Београд. Штампано у Државној Штамнарији Краљевине Србије, 1898. 8", Х1ЛП и 183. Мучно да је и једнога од наших читалаца, који није бар којитренутак ировео у читању и нрочитавању дивних ириноведака У1азе К. Лазаревића, дивећи се ономе уметипчкоме цртању појединнх сграна нашега живота и верноме ириказивању човечје душе, у нај различитијим нриликама и иод најразноврснијим утицајима, у којима се човек може налазити. Ко није зажалио за тим, што нам од Лазе није остала још којл прича, којом бисмо се душевно крепили, или п1то бар и то што нам је од њега остало није све нрикунљено, на да можемо, кад год нам се прохте, уживати у његовоме дивноме прпчању? Управа Српске Књизкевне Задруге само је извршила једну од најпречих дужности, које има, нружајући својим задругарима ириповетке Лазе К. Лазаровића. Овога пута дала јс прву књигу, у којој су ове Лазине нриче : Швабица, прва и највећа, до сада нигде нештамана, Лазина приповетка, која је у исти мах и један листак из аутобиограФије даровитога приноводача; Први иут с оцем на јутрење; Школска икона ; У добри час хајдуци, и На бунару. Остале нрииоветке Лазине, до сада штамнано, биће