Prosvetni glasnik

230

аОВЧЕЖИИ

који се прославио пишући на талијанскоме језику, али којииије, радећи међу туђима, заборавио да је син српскога јуначнога народа, те је на своме матерњем .језику оставио Искрице, у којима се огледа величина његове срнске душе. Сад се Уирава ;5адругина одужила томе обећању, уступивши Искрицама седму књигу носледњега кола, педесету по реду. Још 1844. године, за живота Томазеова, штампане су Искрице на нашем језику, али је у томе издању било иуно погрешака, те је сам Томазео ногрешке поправио, и ово Задругпно издање је приређено према томе примерку од 1844., у коме су оригиналне Томазеове поправке. Увод и коментаре за ово издање спремио је Д. Петрановић, а гатампање је надгледао и чинио потребне доиуне у коментарима проФ. Љ. Јовановић. * Забавник Српске Књижевне Задруге. Изишла је седма свеска Забавника Српске Књижевне Задруге, прва за ову годиау, са овом садржином: Еогородичина ирква у Паризу, од Виктора Ига, у преводу Душана Ђокића; Давид Коиерфилд, од Чарла Дикенса, у преводу Драгомира М. Јанковића; Анта, од Болеслава Пруса, у преводу Радована Кошутића ; Јунак нашега доба, од Доменика Ровете, у иреводу Марка Цара, и Стратоника, од Јулија Зејера, у преводу Симе II. Томића. * Жоралне и грађанске ноуке за школу и породицу. Написао Стево Чутурило, школски надзорник. У Београду. Накладом Књпжаре Велимира Валожића, 1899. Штамиарија С. Хоровица код „Нросвете". 8°, стр. 178. У овој књизи, која се намењује и школи (!), два су дела: у првоме је теорија наравоучења, где су изложени природни осиови наравствености, а у другоме је нримењена или практична етика, и ту су човечије (човечје?) дулшости. Садржај је првога дела: Васиона и човек, Бог и душа; Човеков постанак и опстанак, услови (?) људског онстанка, душини нагони; Подела животних нагона, смер нагонских тежња — смер људског живота; Нагони себични и егоистичнп; Нагони друштвени или алтруистични; Нагони егоистично-алтруистични; Сукоби ( конфликти ) нагона, наслеђе нагона, стечени нагони; Еволуција нагона, душевни елементи искуства, воља; Воља и карактер, наравственост као највиши циљ људског живота, наравствена норма; Аномалије у наравственој природи, неурачуњивост(?), иаравствени идеали, врлине и пороци, етика; Врлине и њини супротни пороци друштвеног значаја; Врлине и њима супротни нороци личног зназначаја. Садржај је другога дела : Дужности човека према себи самоме; Дужности човека према својој телесној нриродп; 0 диететици; 0 хигиени; Дужности човека према својој умној природи; Дужности човека према својој наравственој природи; Дужности човека нрема естетичкој ирнроди својој; Дуашости човека на спрам Бога и природе ; Дужности човека на спрам људскога друштва; Дужности човека у породици; Дужности детега у школи; 0 владању ученика у школи, о владању ученика

у цркви; 0 владању ученика ван школе и цркве ; Дужности човека у општини ; Дужносги човека према друштву; Дужности човека на спрам своје државе; Дужносги човека на спрам свога народа; Дужности човека на спрам човечанства; Дужности човека на спрам нпжих бића; 0 човековом (човекову?) бићу. Све се „поуке" казују у кратким параграФима, којих је у овој књизи 739. * Зешљонис Краљевине Србије, за III разред иародних школа. По речним сливовима. Израдио Ших. М. СтанојевиК , учитељ. Београд. Издање Књижаре Велимира Валожића, 1899. Штампарија Д. Димитријевића. 8°, стр. 66. После увода, у коме се деца упознају са општим знањима из земљописа, говори се о границама и величини Србије, њену облику, природноме положају и висинскоме облику, планинским чворовима и ланцима, — све у општим цртама; па се тек после сваки речни слев деталшије приказује. Овај је земљопис украшеи и сликама, које су узете махом из Карићеве Србије. Само што слика на 3. страној, која ваља да иредстави школу, ннје ни мало иодесна за мале Српчиће због оне латинице, која се види иснисана на школској пггици Уз земллпнс иде п и карта Краљевине Србије, на којој су намерно „уцртане планине као на каквој слици с тога, да би се јасније уочио висински облик наше земље". * Књижевни радови архимандрита Пи&ифора ДучиКа. Књига 6. Борба Добровољачког Кора Ибарске Нојске 1876. год. и Усташких Чета Јаварскога Кора 1877—78. Биоград. Државна Штамнарија Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. 508. У овој књази књижевннх радова архимандрита НићиФора Дучића, као што и сам натиис упућује, прештамиана је тринаеста књига Гласника Српскота Ученога Друштва, другога одељења, у којој је био архимандрит Дучић, као командант Добровољачког Кора ибарске војске и усташких чета јаворскога кора, оиисао борбе своје војске у 1876., 77. и 78. годнни, износећи своје јунаштво. У овоме опису има и лепих иодатака за историју нашега ратовања за независност, само као да овога ради није било нотребно прештампавати 13. књигу Гласника, која није ретка. * Девојчица у кућевном раду. По Р. Е. Шаламсу израдили М. Ћ. Глишик и У. ЕлагојевиЛ. Београд. Шгампарија код „Просвете" С. Хоровица, 1899. 12°, стр. 73.' М. Глишић и У. Благојевић су спремили, ио Францускоме извору, иоуке о раду у кући, које намењују девојчицама. Ноуке се износе у хсратким и забавннм чланцима, који сви скупа чине лепу целину н имају облик причице. При крају књиге су и Неколики (?) савети девојчицама, где је на педесет краћих поука о појединим женским пословима у кући. Техничкој страни ове књижнице поклоњена је лена пажња, те ће, са обзиром на сндржину, бити једна од врло подеспих књижнца за ноклањање