Prosvetni glasnik

386

НАУКА И НАСТАВА

што је чудо таке, каке у Срдића нема. [Овде наномињемо да прц раду, коме су натписи онаки не може бнти говора о стилним лепотама, зато погрешке против стила Цицеронова ми овде нећемо нп набрајати, ако не бисмо хтели преписпвати целу књпгу]. Сар. IX. ,си18 о§о пот1пе грзо гесгеог". Шим. „о котораго имЉни изђ ц^лаго моего сордда радгосл" • Срд. „коега само нме обосели ме". Сар. X. „АМсапиз Об1еп(Ш; 111еа Јогта, (Јиае тОи ех гтадгпе егив, ^иат ох 1рзо ега<; поМог". Шим. „Афрп ;анЂ мени иоказаосд вђ томх тЉла состав^, вђ комђ онђ мопи 6ол$ нознатЂ бно, нежели ио самомЂ его лицу". Срд. „ВидЗјхђ у сну Афрнкана, уораво онаковогЂ, каковогЂ самЂ га у иортрету глодао, а но ашва са очима. Као што се види, прваје Шимичева погрешка омања, али је свакојако погрешка, јер је реч .дрво" наглашена, а друга је у њега реченица чак п по смислу погрешна, а у Срдића је мисао тачно преведена, али језик није лен. Сем овога чудно је, Шимич у почетку XV. сар. изоставио аМ. ађз. „р1е1и оргеббо", који је зарад разумевања периода потребан, а при крају XVIII. сар. целу реченицу: „пес шкЈнат (1е н11о регешпв 1ш1", која је тако исто потребна. Па и реч Детрћпп" преводи Шимич са „позоршцнш домђ" што је погрепгао, јер је овде опа била употребљена у свом најобичнијем значењу — „храм". Цео XVII. сарп! Шимичје иревео тако ропски тачио, да се без оригинала и с напором врло тешко разуме, те нам не може да да ону онако узвшнену слику, како је надотичном месту у орнгиналу. Ту је Срдићев превод много бољи и лако се чита, али и он има својих тешких иогрешака: Доо Сари); XVIII. не знамо да ли и у Оливата, али јо у Срднћа отиао ; на врају XIII. сар. изоставио јо ову речсницу: „ћагит (с1УЈ1;а1;ит) гес1огез е); соп8егуа1ого8 ћтс (е сое!о) рго&сИ ћипс гехегкиНиг". Додао је у иреводу ово самовољно: да видимђ, да си ти таи ист1и, воега ноштен']; н доброд^телБ нредметЂ су М01Ђ иочиташл* ; а у иочетку XVI. сар.: „егак аи1;ет 18 8р1еп(11881то сапЛоге 1п(;ег Наттаз с1гси1ин е1исепз", пгго су речи Сциниона млађег за објашњавање, он их меће у уста старом Африканцу. У XIX. сар. иогрешио је иревео ове реченице : „И шта има тамо до имена и славс, за коџмг ти (те) наданЂ заслЂаити може ?"

XIX. „ Ти епгт диат сеХеЂгИсЛет зегтотз 1готгпит, аи1 диат ехре1епд,ат д1оггат сопзедиг ро1ез". XX. ,, Хит ан> Гиит а.и( Сџгиздиат позГгит , потеп ^е( Саисазит Јшпс, диет сегпгз, (гапвсеп&е-

„Твое арославлЂнЂ или шкогг другогг Римллнина, и да би када иза аознати вамг краева до-

гс ро1иИ, пе1 Шит (Јап- арло иза Кавказа и Гандет ГгапзИаГаге". гсса, горЂ и реке...* XXIV. „сГесогг кезГго „омо самљ изродомг поп пејт*.. II ово не треба сматрати за јодине иогрешке. Ми рокосмо уонште, да јо превод Срдићев карнкатура и мис1И Дицеронових, али овде ие можемо све то нзносити, нека ово неколико примера иокажу, кака је преводна снага у Срдића, а већ о стилу и језику не треба ни да говоримо. Сем свега овога треба видети, да ни Шимич или савршено није разумевао духа и стила Цицеронова, или га никако није био дорастао нреводити. Ми смо реклн, какав је уонште писац Николај Шимич и ком колу припада, па јевећпотоме могао оштроумни читач погодити, да ће превод бити рђав. Нека је у ствари он најтачнији, т. ј. нека пема у преводу ниједне погрешке против разумевања само ако преводилац не зна одлично свог језика н најтачније дух и стил ауктора — нревод је рђав. За доказивање те истине ево узимамо најлеаше место у целом Шимичевом преводу — и павлаш узимамо што мање, да би прикрили крајњу невештину, — иа ипак ће се видетп, како је ништавпо и недостојно превођен Цнцерон. Ради лакшег прегледа ми ћемо увек изпетп и текст дотичног места, како гласи у оригиналу, да би иодвлачоћи га и погрешке показивали. XXIII. „ (ЈиоД (1осИ ћоттев пегу1з ЈтИаИ а1(јие сапИћиз арагиегип! б1М ге(Шит т ћипс 1осит, 31си1; а1Ш ^и! ргаев^агШћиз т^еппз т у11а ћитапа с1тпа зШсИа со1иегип1. Нос зопИи орр1о1ае аигез ћоттит аћзигДиегип!: пес ез! иПиз ћећеИог бепбиз 111 уоћ1б, 81си1, ић1 ХИиз ас! Ша, с^иае Са(ас1ира уосап(иг, ргаес1рИ;а(; ех аШббћгнб топИћиз, цепв Ша, (^иае Шит 1осит ассоШ, ргор1ег та§ш(и(1тет зопИиб бепзи аисИетП саге!;. Шс уего 1ап1и8 ез(; Шшв тишП и1с11а(1881та сопуегаопе зопИиз, и(; еит аигеб ћоттит сареге иоп робб1и(;, б1си(; 1п (;иег1 ао1от аЛуегбит пециШв, е13(1ие га(Шб асјез уез(га зешиздгге тпсНиг..." Ово дивно место Шимичје овако рогобатно с две ногрешке превео : что учени лгоди вђ гуслахЂ и песаахЂ подражавпга себи отворили сутв возвра1цан1е во ово увеселително место, како что и други, кои преизрлднимЂ разумомЂ снабдевенни унражиквалисл во 4'ћловеческои жизни звездочетгл науками. Лгодои ушеса овим звукомђ наполненна заглунула сутв нити естЂ у васЂ на зсмлби туплве чувство, иаче слнхант, како что гд4 Нилђ стремлавтса изђ само височаишихЂ горахЂ, тои народЂ, кои при сему мђсту пребшваетЂ, лишент. естЂ слнхан1Л чрезЂ величииу (воденогЂ) звука. СеВ обаче неб^снихЂ т1;лесЂ звукт, чрезЂ наискореише ц -клаго света обрлш,он18 естЂ толико великш, да лгодеи ушеса такови звукЂ понлти не могута, како что Ви гледати не можете у Солнце, когда таково проти†Васт. силетЂ и вашнхЂ очест, острота, да и цЂЛое ваше лице побеждаетсл". [VI. членЂ].