Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ ПРИКАЗИ

391

Од ове трп књиге Фннаисија и установа обаовљеие Србије, које до сада шиђоше, прва је најинтересиије и најзпачајнија како по разноврсности тако и по богатству историјске грађе у њој. Она је подељена у два деда: У првоме се делу говори, у главноме, о Финансијама, а у другоме о установама у обновљеној Србији. Првоме делу додат је н новећи увод, у коме се, у шест одељака, говорп: о најстаријем Финанспјскоме уређењу у Србији (659. — 1459. године); турским Финансијским установама у Србији (1459.-1717.); Финансијској управи за време аустријске окунаднје (1717. — 1789.); повраћеним турским Финансијским установама у Србији (1739. — 1804.); српској управи и повоме Финанснјскоме уређењу (1804. — 1813.); о турској Финансијској управи у Србији, по други иут уведепој (1813. — 1815.). Ови су одељди; изузевшн само пети, израђени не по архивалној грађи, већ поглавито ио В. Ст. Караџићу, Ч. Мијатовићу, 11. Срећковкћу, Ст. Новаковићу п В. Карићу. Тек седмим одељком ночиње се нзноситп грађа за Финансије и установе обновљеие Србпје. Прегледности ради овај одељак подељен је у осам делова или пододељака. У првоме делу говорп се о новоме уређењу у Србији, после другога устанка, и то: о порезима, и дажбииама у опште, у вези са политичким догађа.јпма у првој години државнога живота у обновљеној Србији. Ту је изложеп преглед о разноликпм облидима пореза, који су постојали у то доба. 0 свакоме облпку иореза говори се ионаособ, тако : о презу у новцу, који је био разноврстаи; о порезу у земаљским производима и наредној снази; о царинским и превозним дохоцима, и о варошким и општинским ириходима. Други је део посвећен најважпијим догађајима оиога времена у Србији, који су били пресудни за будућност обновљепе српске државе. Поглавито на основу иисама кнеза Мплоша и других истакнутих људп онога времена говори се у томе делу: о утврђењу сталнога мира с Турцима и признању народних ирава; о држању Црне Горе према Устанку у Србији; о турскми насиљама у још неприсаједињеним а већ добивеним српским крајевима; о држању кнеза Милоша према устанку у Босни ; о коначноме присаједињењу добивених крајева п постављању државне гранпце; о путовању кпеза Милоша у Цариград и његову бављењу у турској престоници. У трећем делу говори се о државиоме порезу и осталим државним приходима; државноме порезу, бећарскоме порезу, циганскоме харачу, таксама и судским приходима, царинским и превозпим приходима, карантинским и дућанским приходима, при-

ходу од вашара, утрина и шума, десичарскоме приходу, приносу од државнога иовчанога капитала, и другим разипм приходима и војноме прирезу. У четвртоме делу говори се о кнезу Милошу и његовим приходима и расходииа: њсговој трговини и закупима, о његову помагању исељеницима из нрвога устанка н његову држању према њима, о његовој домаћој економији и домаћем животу његову. Овај је део необично интересан за нознавањо ондашњих прилика и што бољу и вернпју слику првога кнеза у обновљеној Србији, чиј је живот тако тесио везан за чнтав псрпод наше новије историје. У петоме одељку *се казујо каква је била Фпнансијска управа и стање државних прихода и расхода у обновљеној Србији. Шести је део обимом највећи и садржииом најзначајнији. У њему се говори о државиим расходима и разнодпким државиим установама, па које су чињени издаци из државпе благајницс. Ту јс изнет постанак и излошена кратка историја миогих наших државних установа, које и данас постоје, — све по благајничким записима, рачунима и нисмима појединих виђенијих људи онога времена. За наше читаоце биће од највећега интереса деветнаести пододељак овога обимом врло воликога дела. У томе нододељку говори се о нросвети у обновљеној Србији, на основу грађе, која је већим делом до сада била необјављена, илп ако и објављена, оно 110 ненрикупљена на једно место, да би се ко могао њоме корисно иослужити. Овај одељак, и ако је само незнатан део прве књиге овога великога и одличнога дела о нашој скорој прошлости, тако је драгоцен по грађи која .је у њему, Да ће не може бити боље иослужити као одлична грађа за специјалну студију о школама и толиким просветпим установама у обновњеној Србији. Ту се на ирвоме месту говори о вишим школама у обновљеној Србији, и то о Вишој Школи, коју је 1830. године Исајловић отворио у Београду, а којој је било стављено у задатак, да своје ученике спрема за народне старешине. На овоме месту се, иоред података за издатке, чпњене па ову гаколу, износе имена ирвих ученика њених, говори се: о подели школе п првим испитима у њој, о наставним предметима, успеху у њој, нроширењу њепе наставе, премештању њену из Београда у Крагујевац. првим наставницима њеиим и претварању њсну у гимназију. После се говори о овој школи као гимназијн, и о осталим школама ове [врсте, ко.је су постепепо отваране у Србији, у прво доба. 0 Лнце.ју, потоњој Великој Школи, говорп се такођер : о постанку овога највишега просветнога завода у