Prosvetni glasnik

ОЦЕНБ

обновљеној Србији (1838. године) и првим паставницима ове школе. Од других стручних школа, износи се ностанак и кратка историја: Гвардијске школе (1830.), Бојне Академије (1837.) и Богословије (1836.). 0 основннм школама говори се у истоме одељку, одвојено од осталих школа, и то : о нрвим основним („нормалним") школама и ирвим учитељима ових школа у обновљеној Србији (1815.), нодели првих основиих школа у Београду, наставпим предметима н програму, испитима и напредовању београдских основних гакола, броју ученика у овим школама у нрво доба, основним школама у обновљеној Србији (ван Београда), о првим државним основним школама, државномо надзору, учитсљима и броју школа и ученика, о школскоме Фонду. ()д просветних устапова износи се на овоме месту постанак: Срнскога Ученога Друштва (Друштва Српске Словености — 1841. године), Државне Штампарије (1830.), Нрвим новинама у обновљепој Србнјн и раду Давидовићеву на њима, ирвоме нозорншту у Србији, о сликарској вештинп у Србији. Седмп јо део посвећен Финансијама у Србији, носле 1815. године. Ту се говори о првоме джавноме буџету у обповљено1 Србији : о буџетским партијама, начину склапања првих буџета, распореду буџетских прихода и расхода но партијама, првоме спецнјалисаноме буџоту свих државних расхода, првоме билансу државних прихода п расхода, нрвоме правоме државноме буџету, о времену трајања једнога буџета и нрегледању, одобравању и потнисивању буџета, о отварању кредита ио одобреноме буџету. Даље се у истоме делу говори о врховној и државној контроли. У осмоме делу, последњем у првој књизи, номени су о политичким догађајима од 1839. до 1842. године, у вези са државиим Финансијама тога времена. Ту се говори о незадовољству старешина п промени врховнога кнеза: о оставци кнеза Милоша, влади кнеза Милана Обреновића и намесништву, првој влади кнеза Михајла, српским Фииансијама за владе кнеза Михајла, оставци кнеза Михајла, штедљивости кнежевој и издашностп нових власника. На завршетку овога дела је летимичап преглед српских Финансија од ослобођења до 1842. годнне закључно. Друга и трећа књига Финансија и установа обновљене Србије специјално су посвећене грађи за Финансирање у обновљоној Србији за првих двадесет година жнвота сриске државе, од 1815. до 1835. годпне. У другој су књизи ноглавито подаци о државним ирнходима а у трећој о државним расходима у Србији до 1835.

Друга књига је подељена у три велика одељка, према грађи која је у њој. У првоме одељку се говори о другоме устанку п ослобођењу Србије од Турака и о првоме Финансирању у њој носле устанка; у другоме одељку су ресултати првих пописа стаповништва у Србији, н у трећем су подаци о непосредпоме норезу у првим годинама послв устанка ед 1815. год. За наше читаоце бнће од особнтога интереса први део првога одељка и читав другн одељак У нрвоме делу нрвога одељка говорп се, као што поменусмо, о другоме устааку: о бојевима на ./Бубићу и Дубљу и првоме Финансирању у обновљеиој Србији. Поред лепе историјске грађе за други устанак, која је у овоме одељку, овај део друге књиге Финансија и устапова обновљеие Србије врло је значајан за нас и но другим подацима, који су у њему, а којима се утврђује: да је још крајем 1815. године, чим се састала прва скупштина, био састављон детаљан прорачун о свима државним приходима и расходима за нрво иолгође 1816. године. Овде је штампан н тај први државни буџет у обновљеној Србпјн, заједно са расходпма, који су чпњени на основу тога скуиштпнскога нрорачуна о издацнма државне благајнице. Ови подаци дају нам у истини „најлепшу слику сређенога стања н уведене тачности, од првога дана кад се ночео полагати темељ обновљеној Србији." Иза овога су штампани редом распореди пореза до 1826. године, први и други „Ручњак ирихода", у којима су упоредо бележенн државни приходи и расходи, вршени према напред утврђеноме п одобреноме нрорачуну. Носле овога је „Главнозакључитељник" државних прихода и расхода од 1321. до 1824. године, па иза овога „Приходник" распоређенога и примљенога пореза од 1824. до 1833. године. У другоме одељку су у детаљима објављенп ресултати првнх пониса становништва у обновљеној Србији. Прво су ресултати првих погшса 1318. и 1819. године, па је иза овога штампан пописник другога општега понпса 1822. године, па „сумарни теФтер" о општем попису, извршену 1825. године у нахији шабачкој, па изводн пописних нротокола за сваку годину понаособ од 1820. до 1831. год. У овим сиисковима за свако село посебице уписано је, колико је у њему било нореских а колико ожењених глава, а често је озиачен и број домова. Сва су села у снисковима по иахијама иоређана. У овим списковима налази се необично драгоцен материјал за геограФију Србије, а нарочито за студију о селима и насељима у Србији, за коју већ прикупља грађу ГеограФскн Завод паше Велике Школе.