Prosvetni glasnik

К 0 в ч

Е Ж II Ђ

401

Прва потреба лри телесном одгајивању жкодске омладине Свн васпитачи, од најстаријих до најновијих времена, слажу се у томе, да је у здраву теду и душа здрава. Ради подизања здраве иоддоге за васпитнп рад шкодски од вајкада су нрепоручивана тедесна вежбања. Ну та су вежбааа мељана нрема временпма и народима: друкша су била у старих Јелина, а друкша у данашњих народа. На и данас друкше је тедесио вежбање у енглеским и америчким школама, а друкше у немачким, Француским и шведским шкодама. Васпитачи и декари пе могоше се ни до данас сложити у тоне, које методе ваља употребити за физичко васпитање шкодске омдадине, који је систом гнмнастике најиодеспиЈи и најразумнији; да ли енглеске игре и спортови, иди немачка гимнастика на сиравама, или умерена шведска гнмнастика. Наставници гимнастике остају верни вежбањима иа вратнду и кононцима; фнзиодози , који се занимају овим нитаљима, устају иротив старих забдуда, огдашују их опасиима за развитак кичме и органа у грудноме кошу, н водели би да се даде нрвенство вежбањима ногу. Ама где је истииа? То не може још нико рећи, јер ни једна тврдња није поткреггљена експориментадним доказом. НроФесионадци имају уза се снду обичаја, физиодози позивају у помоћ своје хииотезе; ну строго-тачан, методичан, експерименталан доказ још није дат, па чак ни тражен. Ево једнога примера, како мадо познајемо физиолошки механизам гимнастичких вежбања, која су веома уобичајена. Навео га је АКгеЛ Вте1, знаменити представник експерименталне психологије у Француској, у овогод. Ветие (1ез ВетиеЗ, Испитујућн куцање срца у деце, која се рукама пузаху II спуштаху по гдатким конопцима, Вше<; је констатовао да се овим вежбањем за првих 15 секунада могло произвести толико усноравање у куцању срца, да јо оно у иода снорије куцало него обично ! Јединн нут — веди Вте1 — да се сазна, мимо сваку хипотезу, која врста мишићног вежбања највише помаже физичком развићу особе за време растења, то је: контрода физичког развпћа детињег. Другим речима, Вте! тражи ово: да се покажу бројеви о физичком развићу васпитаника, на ће према њима моћи да се нресуди, која су вежбања највећма развила подобност днсања, мишпћну снагу п друге Функције детиње. Нека се нзберу дво гомиле младих људи, иди две различите школе, да послуже као материјад за огдеде; у једној нека се предаје један систем гимнастике, а у другој други; за тим, кад се буду завршида вежбања, 11РОСВЕТНИ ГЛАС1ШК 1898. г.

нека се измере младићи према свима методама, потребнима за тачио сазнавање Физичке снаге једне особе; и тек тада моћи ће се по ресултатима оценити, шта вреде различнте теорије о телесном вежбању. Нема сумње да овака истраживања захтевају нрилично времена, стрпљења, истрајности и разумевања. Истражпвања о физичкој сназп школске омладине треба да обухватају, по Вте1-у, ове тачке, које би се према нриликама и потребама, могле допунити: 1) тежину теда; 2) узраст; В) обим нрсију; 4) нодобиосг дисања; 5) мишићну снагу обе руке; 6) мишићну снага кичме; 7) осетљивост при додиру. 1) Мерење тежиие је најтачније, кад је тедо голо, јер се тада избегавају многе грешке; само се мора увек вршити у исто време пре илн иосле ручка. Ог.о је нарочито потребно, кад хоће да се оцене промепе свакога месеца. Ако се деца мере у хаљинама, онда треба да испразне џепове и да се прибележи, које су хаљине имада на себи; тежина хаљина одбија се ирема таблицама, унапред одређеним. На основу многих огледа зна се данас колика је средња тежина особа, нрема њихову добу и висини; колики треба да будо ирираштај тежиие свакога месеца, према годинама особе; позиат је утицај годишњих времена, умнога рада. С тога кад се имају у рукама ови нодаци, може се закључити да ли је развиће пормално, или скреће од нормалнога типа. Тако је нашао Вте1, мерећи 30 ученика једие учитељске школе, који се спремаху за испит, да су сви изгубили од своје тежине на три месеца пред испит. 2.) Узраст се мери нарочитом направом или иомоћу иантљике; при томе треба особа да је боса, тела усправљена, погледа водоравна. На основу добивених података зна се, колико треба да је ирираштај узраста у погледу тежине, старости, годишњег времена и т. д. 8.) Веома је важно знати обим прсију, развиће груднога коша, јер се тим обележава развиће органа у грудноме кошу, наиме плућа, дакде и моћ за дисање. Од велике је важиости да се зна количипа ваздуха, коју неко дице уноси у своја плућа, кад је "кирно, ири сваком удисају, јер се овим донекде казује његова издржљивост нрема умору. II ако обим прсију не даје непосредно меру снособности дисања, ипак представља приближну вредност њену. Обим ирсију мери се пантљиком око голих груди у висини сиса ; особа треба да је усправљена, сцуштених руку, да се не креће ни мало. Овде се могу дасно учинити грешке; једне долазе 51