Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е Ж И 11

403

Изгледа чудновато, да ученици припремне школе (која траје само три године) уживају не само те нривнлегије, него и право првенства пад осталим кандидатима за гимназију; ну то је оправдано тиме, што су то деда, која су, пре него су ступила у прииремну школу, посећивала Фребелово забавиште, у којему се она више душевно развију, него под строгом дисдиплином осповне школе, чији је наставни материјал и сувише претрпан и шаблонски подељен и одређен не само на месеце н недеље, него на дане и сатове чак! С друге стране пак дајући ученпдпма припремне школе (у којој се плаћа школарина) предност, добива се много претежнији контингенат синова бољих породица, које својим положајем п стањем могу и морално и материјално да утичу на васпитање своје деце и да их изведу на пут, да постану корисни чланови људског друштва. Поред крштенице и школског уверења мора при упису свакн ученик да поднесе лекарско уверење, да су му скоро с добрим усиехом калемљене богиње. Чим је ученик примљен у завод, мора да положн школарину, која износи 130 марака годишње (у припремној школи 110 м.). Та се такса илаИа у четири рате , т.ј. почетком сваког тромесечја у напред. Школарина треба да се плати и ако ученик промени завод или напусти школу а то није претходно јављено директору. У случају да ученик болује за време читавог једног тромесечја, враћа се родитељима плаћепа такса (за дотично тромесечје), ако поднесу уредно лекарско уверење о синовљевој болести. Вредни а сиромашни ученици могу се опростити на извесно време од плаћања пеког дела таксе или целе суме. Норед доказа да је збиља сасвим сиромашног стања, мора да се ученик, који тражи беснлатно школовање, учи добро и да је безпрекорног владања. Синови наставника осповних и средњих школа имају право на бесплатно школовање. Сваки је учепик дужан да редовно посећује све иредмете својег разреда. Нарочитом дозволом директоровом може ученик бити ослобођен од певања (за време мењања гласа) и од гимпастике. За ослобађање од нохађања овог последњег предмета потребпо је иарочито лекарско уверење, у којем изриком мора да се спомепе узрок (болест, телесна мана), због којег се тражи ослобођење, за коју врсту вежбања (па справама, покрети тела, игре, или у оиште од свих гимнаст. часова) и за које време. Ни један ученик не сме доћи у школу без потребних књига, вежбанака и справа за писање.

Подеране, нечисте, исписане и ишаране књиге не смеју ученици употребљавати, јер се тиме уче немару и аљкавости. „Књиге су, рече ми д-р Фос, огледало ђачке душе". По книгама се може веЛ да суди какав је ученик. С тога се препоручује родитељима, да увек жртвују који грош више и да набаве нове књиге, него ли да деци предаду већ похабане и поцепане старудије. У новој књизи налази уредан ђак исто уживање као и у новом оделу, те ју чува и пази од сваке опасности, и тако се привикава реду, чистоти и развија му се осећање за лепим. Строго је забрањено ученицима водити трговину са својим књигама, било набављањем, било продаваљем. На то обраћају врло јаку пажњу, јер у томе трговању виде клицу триста злоупотреба и нревара. На моју примедбу, не може ли ђак, кришом од својих родитеља, да прода своје књиге (исто тако као што би другу) једном антиквару, одговорено ми је, да је и то предвиђено, те да ниједан књижар неће купити никакву књигу од ђака а да му не потражи ђачку карту. Собом смеју ученици да понесу само оне књиге и ствари што за дотични дан требају. Излипше предмете, па макар то биле и школске књпге, не смеју ђаци доносити у школу. У разреду не сме ништа да се оставља. Сваки ученик имапоједну књижицу (ОгЉшпдз1шсћ) у кој^, поред распореда, заводи свакодневне задатке и лекције. Кућевне задатке — које они добивају из сваког предмета сваког дана — морају свн самостално и сами без ичије помоћи да израде. Ако који ученик има каквог домаћег учитеља, морају родитељп известити о томе разредног старешину. Ученицп не смеју ступити у школску зграду раније него 15 минута пред почетак школе, и морају одмах напустити школску зграду чим се свршн настава. За време одмора (између часова) морају сви ученици сићи у двориште (ако не пада киша или снег). При сасвим ниској темнератури смеју за време одмора обући зимске капуте и метнути шешир на главу. Ну у ходницима и по степеницама морају увек бити гологлави. Кад еилазе низ степенице у двориште милина их је гледати како достојанствено, уљудно н лагано ступају. Нема ту пи јурења, ни трчања, ни викања. Све је то строго забрањено и сваки то пажљиво избегава. У дворишту шетају ученици по два по три нли четири и разговарају без икакве вике и дерања. За време одмора је иреко 600 ученика у авлији и није једнога видети да трчи амо тамо, да се дере или да се лено извалио. Ако којн ученик због слабости не 51*