Prosvetni glasnik

60*

к о в ч

Б Ж И Ћ

475

тељем наших винограда. То у осталом но бн била првина, да се виде микробе као човековп номоћници против извесннх жнвотнња већег нли мањег раста. м. м. т. * Улога кипших глиста у зарази. — Јот је ГГастер ноказао, да кишне глисте играју главну улогу у преношењу неког кужног огока, као ницине, међу животиње а нарочито коње. Најире, у нределима, гдо су носматрани првн примери ове болестп за дуго се виђаше да се јавља читавим низем сталних случајева, али се томе није знао узрок. Кад оно кишне глисте изнесу на земљпну иовршину сиоре отоково бактерије, а које су оие покупиле, додирујући лешине закопаних животиња, које су угинуле од те болест; — и када животиње пасу траву с ливада, уирљаних кишном глнстом, убризга им се на лаке убоде на њушцичитава гомилице микроба, а с њима и смртоносна болост. Енглески геолог РЈгеоЂаШ криви кишне глисте и за преношоње жуте грознице. Пре 1850. год. у амазонској долини нијо со знало за жуту грозницу. Ну ту скоро донешо тамо толо једне особе, умрле на Јамаици од „уошИо пе^го", и две године посло тога указа се жута грозница у Пари, гдеје сада ностала обичнаболест. Еад јо нре неког времена иснитана земља из гробнице, где јо мртво тело први пут сахрањепо, а у којој су кишне глисте много радило, — нађено јо да садржи изобиља бакцила од жуте грознице, а кога. је оиет ту скоро пронашао и онисао талијански бактериолог Гапаге11. Ова нова испитивања показује, да ииеФкциозне лешнне, саме собом бозопасно, док су у земљи закопане, могу постаги оиасне радом кишне глисте. Једино снаљнвањем лешева, бар за време заразе, могла би со отклонити ова оиаспост. 1У1. м. Т.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

^њиге Латииска Граматика за гимназије. Други део Синтакса. Нанисао др. Јован Туроман. Четврто издање. Бооград. Издањо н штампа Краљевско-српске Државне Штампарије, 1899. 8°, стр. 154. Ово, четврто, издање всћ познате Латинске Граматике др. Туромана у мпогомо се разликује од трећега издања ове књиге: много јо краће, изоставл>ени су многи примсри, изостављен је рочпик за нримеро у граматици, изостављепа су и понека маље важна правила, а многа су нравила краћо стилизована; расноред градива добио је готово сасвим нов облик; унете се у „додатак о ј падежнма" преиозицијо; императив је премештен у одељак о начинима; досадашњп „зависни коњуктнв" замењен је „начинима у сноредннм речоницама", а досадашњо „особпне у употребљавању имена" премештопо су на крај књиге и замоњоно „грамаматично-стнлистнчним наноменама". * Теорија детермината. Написао др. Богдан ГавриловиК, проф. Велике Школе. У Београду. ПГгамнано у Државној Штамнарији, 1899. 8, стр. VI и 277.

Нисац је у овој књизи изнео све принципе тако важнога дела онеративне математике — Теоријо детермината заједио са теоријом спецпјалпнх важиијих детермииата, пазећи прп том, да онај којн би хтео што дубље ући у модорну Аналитичну Геомотрију до што бол>их основа дође.. Овога ради уноо је у књигу и основе теорије квадратних облика заједио са осповнма теоријо инваријаната. * Нредапања из тригоиометрије са иауком о логаритмима, основима науке о уображеним количинама, иримепама у геомотрији, геодезији и СФерној астрономнји. Саставио др. Димитрије ДаниК, проФОсор Војно Академије. Први део Гониметрија, другн део Паука о логаритмима, додатак Лримене геометријских функција. Београд. Штамиаио у Државној Штамцарији Краљевине Србије 1899. 8°, стр. "VII и 260. Распород и обим ове књг.го удешени су према наставномо програму трогодишњега курса ннже школе Војне Академијо, нрема Еотреби школе и времену школскоме а са обзиром на важиост ове математичке гране у практичним нрименама њепим. И ако јо књига поглавито намењена питомцима Војне Академнјо, послужиће и другима, којп желе упознати се са овим иартијама натематике, којо су у њој разрађене. Писац, уверон да са изучавањем ма које науке ваља ма и у најкраћим напомонама да упоредо нде и упознавање ученика са историјским развићем те науке, умотао је на поједниим местима кратка обавештења из историје математике, „помињући и иначо у свакој ирилицн имена оних радоппка на овом пол.у математико, који су стокли права да их се иеторија сећа". * Географија за средње школе. Написао Рад. ВасовиК. Другн доо: ошпти доо Евроие, зомљо Балканског Полуострва и Аустро-Угарска. За II разред. Београд. Штампарија код „Просвоте" ~ С. Хоровица, 1899. 8°, стр. II п 146. Ово је продужење већ започотога рада, да со за иаше средње школе спреме уџбеницн иа другој основи, ио што је „дотадатпњи плаи захтевао". Књига је подељена у три дела. У првомо је општи доо Европо: Лоложај, границе п велпчпна, хоризонтална разграиа, висински облик, хидрограФпја, клнма, Флора и Фауна, становништво н политичка нодела. У другомо, највећем, долу говорп се о земљама Балканскога Полуострва: Краљевини Србији, Босни и Херцеговини, Далмацији, Каожовипп Црној Горп, Старој Србији, Маћедонији, овронској Турској, Киожевини Бугарској п Краљевннн Грчкој. У трећем, послодњем, делу говорн се о Аустро-Угарској у ошпто и о њоним земљама: Угарској, Банату, Бачкој, Краљевини Хрватској и Славонији п Аустрнји. Писац н ову, као и нрву књигу своје ГсограФпје, коју је спрсмио ирошле годпне, сматра „за привремена издања, која имају да издржо стручну критику и оцону, н твк V дал.нм издањима да их усавршава". За то ћо бити захвалан свакомо, „који бн му било у писму, било у реФорату, обратио