Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

501

Тако је исто погрешно гонити деду да најпре пауче рачунске таблице, па их тек после учити како ће их у раду примењивати. Она треба најпре да науче све рачунске радње с најмањим бројевима, па поступно да предазе на веће. Ако је дете употребом разних ствари, дрваца, каменчића, зрна и тд. видело да две јединице чине једну двојку, да две двојке чине четири, оно је већ на путу да научи и применп таблицу множења. Учитељ би већ тада могао одмах задати и какав рачунски задатак, само разуме се да су у њему чиниоци 1 и 2. И ако тако уради, онда ће дете на једном једином задатку бити принуђено да се сети и да толико пута понови, да је два пута два четири. А ионављање самога рада увек је за децу несравњено интересније него понављање речи, а и утисак је миого трајнији. С тога учитељ треба брижљиво да избегава сваки рад у коме ће бити употребљене рачунске таблице пре него што их је дете савладало. Отуда су ученици често принуђени да рачунају на својим прстима, због чега још извлаче псовку а за што је у самој ствари крив само учитељ. Разне одредбе рачунске, граматичке, земљописне, итд. са свим су пепотребне нити их треба деци казивати све док она сама за то не би осетила потребу. Ни шегрту се у радионици никад не описује и не деФииише алат којим ће се служити, нити је то пут да он научи њиме да рукује. Радећи самим алатом он већ учи да се њиме и служи. Нико други сем наставника не чини ту грешку да своје ученике учи таблицама, словима и разним деФиницијама пре него што им је то потребно. 73. Греши ко при претресању или при понављању поново показује саме ствари. — Предмете за очигледну наставу треба употребљавати само у почетку да би се деци дали појмови, али не и доцније, ири понављању. Ученици треба да се науче да владају и апстракцијама, чим су о њима стекли јасне иредставе употребом реалних предмета. Дете треба, на прилику, на-јпре на самим стварима, на куглицама или на дрвцима или на ма чем другом да научи да седам и девет чине шеснаест, али кад му једном већ буде јасно да седам ствари и јога девет таквих ствари чине шеснаест ствари, онда после мора знати да 7 и 9 увек чине 16, без помишљања на саме ствари. Предмети, ствари, дајуучитељу могућност да му ученици науче какву лекцију много лакше него што би то било без њнх; али кад је лекција једном већ савладана и научена, онда су ствари окови који спречавају слободан ра-

звитак духа детињег. Опажање (иерцепција) је непотребно када је иојам (концепција) већ утврђен. 74. Греши ко прима непотпуне одговоре. Треба пазити да учсници одговарају увек пуним реченицама. Најбоља граматичка настава је сам разговор који се води у учионици. Добар и правилан говор се не учи граматичким правилима него исирављањем грешака које деца чине у говору, па било да су те грешке у рђавом изговарању речи или у неправилнпм облицама. С тога деца треба своје мисли увек да казују потпуним реченицама, како би се навикла да склапају такве реченице којима ће своје мисли потпуно и иравилно исказивати. А то је и најподеснији пут да учитељ исправља њихове грешке. Али се овако потпуни одговори не морају тражити на она питања на која се може одговорити само једним именом или једном годином. На пример : — Реци ми, које је године била битка косовска ? — Битка косовска била је године 1389. — Ко је заповедао српском којском у битци на Љубићу? — У битци иа Љубићу српском је војском заповедао Кнез Милош Обреновић. Ови и оваки одговори с иуним реченицама често су само дангуба, јер се ту ништа не добива за дечје развијање. Правило које у овом погледу треба да вреди за учитеља ово је: ако ученик одговором исказује своју мисао, онда треба да је искаже својим језиком и пуном реченицом. Просто нак понављање питања само с додатком каквог имена или каквог датума слабо што вреди. 75. Греши ко понавља дечје одговоре. Неки учитељи имају обичај да несвесно поиављају сваки одговор који ученик каже. И ово је дангуба. Многи, истина, ово чине намерно : они понављају дечји одговор јер за то време смишљају ново нитање. Али ово не треба да буде. Учитељ мора имати готова питања, иначе ће идечји одговори бити спори а њихова пажња слаба. Само је по неки лут добро одговор ученички ноновити, и то онда кад се хоће одговор добро да утврди у памети и осталих ученика, или да се у њему истакне оно што је главно. 76. Греши ко лекције казује увек на један и исти начин. — Ако учитељ жели да му је настава уСпешна, мора увек приирематн лекције које