Prosvetni glasnik

К 0 в ч

Е ЗК И Ђ

523

југо-истока тимочком (124,40 м.), са југо-занада далматинском улицом (76,60 м.) и са запада приватним имањем 1 ): Трпковића, Јована Илића и Јеврема Грујића. Ово језемљиште ималодва пада. Један много јачи пад од далматинске ка Милетиној улици, други знатно слабији од улице војводе Добрњца ка приватним имањима. Нрома томе има и две природне терасе: горњу, јужну и доњу, северну терасу. Нивелисањем баште и насипањем доње терасе земљом, која се копа са средине „ Јевремовца," ове ће две терасе бити још јаче једна изнад друге стављене. Доња тераса биће простором знатно већа од горње. „Оснивање ботаничких башта уопште је доста скупо а подизање истих је необично споро. А то с тога што се ту не иде за тим да се само која мања или већа просторија земље покрије биљним зеленилом или угледним цвећем. Ботаничка бангга има задаћу с једне стране да на маломе простору састави и изложи Флору оне земље која је подиже и чија се омладина у њој ботаници учи; с друге стране да нрибере све оне ексотне биљке које су потребне те да у башти буде бар у главноме представљена вегетација целога света. Ова двогуба задаћа у нас се и теже и спорије остварује него у другим, напреднијим земљама, где је и унутрашња комуникација и веза са осталим светом бржа и јевтинија". Априла 1890 године отпочет је рад у „Јевремовцу" а нод унравом новога проФесора Ботаннке Стевана Т. Јакшића. Прво јо иоравњен, прекопан и нађубрен један део земљшпта где је сада огледно поље—и ту је иривремено иосађено све оно биље што је пренето из ботаничке баште на Дунаву. Пренесено дрвеће и шибље засађено је по башти овде оиде. За тим се приступило најглавнијем послу вршењу нивелације, јер је површина била доста таласаста; иросецаии су путови и стазе, које су врло мало, само озго, ташмајдаиским каменом или песком насуте те с тога оне и сада често затраве. Земља је откопавана са онога места где је данас велика стаклара па је насипан доњи или северо-западни део „Јевремовца". Тај претходни иосао, нивелисање, тек ако је уполовачен. Јер, има још новелики иростор баште да се норавни, откопа нли иаспе. С тога се до сада и није могло приступати коначном распореду у башти гајених биљака ни сталном размештају појединих биљних група. Када ће се опет тај носао, од кога зависи размештај биљака и расиоред група, свршити то ') Кад би држава откупила ова ириватна имања онда би се временом на томе земљишту могла нодићи зграда аа Јестаственички Муаеј Срнске Земље, који би и требало да буде у блиаини „Јевремовца« ботаничке баште.

не зависи само од Управе „Јевремовца" већ и од других прилика са којима она не раснолаже. После нивелисања највнше се рада и времена утрошило на удобравање земље. Земља где су сада леје (10 у плану) прво је риголована, насипана, ђубрена, прекопавана и опет ђубрена, па ипак још није довољно од корова (зубаче, пиревине и др.) сасвим очишћеиа, те се мора што чешће плевити коров између сада тамо посађених биљака. И ако нивелисање баште није свршено ипак се нриступило привремеиом засађивању биљака, које ће се по свршепом припремном раду лако моћи по биљним групама разместити и систематски по башти разредити. За дрвеће и шумарице (арборетум) намењена Је горња тераса и ободи баште. У арборетуму је до сада заступљена близу ноловина србијског као и средњо-европског шибља и дрвећа, особито онога од веће вредности. Четинари су на југо-источној страни горње терасе а има их до 60 различитих врста. Већина наших четинара одгајена је у башти. Дрвеће и шибље у арборетуму је без систематског реда посађено а то с тога што је семење овда онда добављано и што многе те биљке тешко клијају и.з семена. Много семење ћути у земљи ио читаву годину (на пр. ружа, и др.), друго онет остаје у притајаном животу и две године (на ир. глог), итд. Огледно поље је испред малих, трап-стаклара, а иза њих су кратељи (иарцеле) за систематско разређивање биљака. У тим кратељима су норед дивљих за сада и негованке биљке, које се буди зашто гаје и негују. Све су те биљке посађене у дугачким лејама. Огледно поље служи за то да се на њему сеју или са-де све оне биљке које се из Србије или срнских земаља добаве у семену или живе. Ту се оне осгављаЈу све дотле док се не проуче и тачно одреде а по том се саде до сродних родова или Фамилија и племена. Одмах иза малих стаклара подигнута су прнвремено од гомиле камења два омања камењара у којима су посађене са крша и брдске биљке што су могле до сада да се набаве. Ту се гаје бнљке што траже јачу светлост или заклон од сунчане жеге (ПатошБа), што расту но кршевима, камењу или високим брдима (Ргшшксеае, 8ах1Ј'га§асеае, ОегШаиеае, итд.), те да им се на тај начин прибаве природни услови за живот. С друге стране ти камењари служе и за то да се очигледно покаже, онима што биљке проучавају, на каквим местима у дивљини ваља те биљке потражити.— Трећи камењар, испред велике стакларе, намењен је готово сав биљкама са тустим лишћем (Сга88и1асеае), али 66*