Prosvetni glasnik

И Е К

Р 0 Л 0 г

сталних а) виших основних школа 15 б) основних школа ■ -4135 в) нижих основних школа (зта 8ко1а) • • • • 898 г) малих осн. школа 3.654

иокретних

696

Свега 15 4831

629 1.527 1.467 5.121

Свега 8.702 2.792 11.494 Број сталних школа повећан је у прошлој годипи од 8511 на 8702, а према томе број покретних или амбулаторисвих школа смањен је од 2831 на 2792. Целокупан број школа повећан је са 137. Како стоји са наставним снагама у тим школама види се из следећег прегледа. учитеља учитељи-ца свега а) у випшм основ. школамабилоје- • • 17 — 17 б) у основним школама било је • • • • • 4696 2334 7030 в) нижим основ. школама било је 251 1289 1530 г) малим осн. школама било је 253 5742 5995

Свега 5217 9355 14572 Осим овога било је још 360 учитеља и 556 учитељица (916) који су предавали само : ручне радове, певање, гимнастику, и екзекцирна вежбања. У целој земљи било је 819.461 дете од 7 — 14 година старости, која су била дужна да посећују школу и то 415.836 дечака и 403.625 девојчица. Од тога броја школовало се 750.847 Из различ. узрока није поход. школу 68.914 Свега • • 819.461 Колико је пак било ученика-ца у свакој од ових поменутих школа иоказује ова таблица; А. I. Деца која су се школовала у својим школским општинама: а) у сталним основн. школама 371.969 б) „ амбулаториским осн. школама 55,663 в) „ сталним нижим осн. „ „ 36.162 г) „ амбулаториским ниж. осн. школама 33.976 д) „ сталним малим осн. школама 128.784 ђ) „ амбулатор. малим осн. школама 56.557 II. Изван својих школских општина школовало се у: основним, ниж. осн. школама и малим основним школама свега

Свега •

15.329 698.440"

Б) е У вишим основ. школама 306 ж) „ јавннм гимназ. и струч. школама 12.246 з) „ заводима за ненормалну децу 976 и) „ приватним школама 16.132 ј) „ обучавано код својих кућа 22.747

750.847 Од све деце хшја су била стара 7 — 12 година у прошлој години није посећивало школу 61.874 а из ових узрока: а) што је свршило ншки курс у осн. школи од 7—12 год. па после ослобођено даљег школовања 10.439 б) Што је свршило целу осн. школу 32.604

в) ослобођено од носећивања школе због болести или природиих недостатака 3.377 г) из других разних узрока .... 15.454 Свега 61.874 Као што је познато и Шведска долази у ред оних држава које се највише старају о народном образовању. Она у том погледу стоји далеко боље од многих других богатијих и већих културних држава европских. У Шведској се ретко може наћи ко, ко бар не уме читати и писати, с тога је п нроценат неписмених једва 0.12. Држава води озбиљњу бригу у народном образовању и чину велике издатке на ос. школе, стручне заводе и заводе за слепу, глухо-нему и умио слабо обдарену децу (за коју има у земљи иреко 20 завода). На целокуину наставу у земљи утрошено је прошле године 17.088.611 круна, Од ове суме издато је: 1. На илате учитеља-ца и другог настав. особља. е) У готовом новцу • • • • 9.799.328 „ натури 1.167.038 б) На зидање нових школских зграда, куиовине школских плацева и намештаја (инвентара) 3.204.875 в) На наставна средства • • • • 300.972 г) На остале потребе 2.616.398 ~ Свега • • • • • 17.088.611 Сама пак држава утрошила је на плате учитеља-ца: основних, нижих основ. шко71а и малих основ. школа 4.436.395.52 круна, а сем тога издала је као помоћ за 15 виших осн. школа 18.000 круна. На плаћање заступника-ца оним учитељима који су због болести одсуствовали од школе (269) издала је држава 51 847 круна. Иродужиих школа — било је у 1898. години 1069. Норед осталих издатака, које су ноједине школ. ошптине учиниле иа плате учитеља и набавку књига, писаћег и цртаћег материјала и т. д, у овим школама дала је и држава на име помоћи ( г / г учит. награде) 67.225 круна. Ма да се са завођењем слојда у Шведској иочело још од пре 20 година ипак је он још непрестано као добровољан предмет у основној школи. Али то није ни мало сметало ширењу слојда у осн. школи, шта више слојд је у Шведској толико раширен, да сразмерно ни у једној другој земљи није толико много заведен. Сем осн. школа он је заведен у различитим стручним заводима, учит. школама, забавиштима, заводима за ненормалну децу итд. Држава иотпомаже завођење слојда само у толико што даје 75 кр. годишње помоћи свакој школи која је завела ручни рад са најмање 4 часа недељно и 15 ученика у одељењу. У 1898. години било је у Шведској 2960 мушких школа (т.ј. одељења) еа 54.197 ученика у којима су предавани ручни радови. Сама држава дала је на име помоћи (а за награде наставника) овим 2960 школа 221.578 кр. Осим тога било је 2979 женских школа са 94.572 ученица (одељења) у којимаје предаван женски ручни рад. На име иомоћи овим школама издала је држава 72.615 круна. Поред сваке основ. школо у селу налази се обично лепо уређен школски врт. Таквих школских вртова било је у прошлој години 1900.