Prosvetni glasnik
644
НАУКА И НАСТАВА
У Катанији (Италија) ■ • •
• • 252
слушалаца
» Марбургу (Немачка) • •
• 246
»
» Кенигсбергу ( » ) • •
• 245
„ Иизи (Италија)
• 243
»
» Гетингену (Немачка) • •
• 237
»
» Хали ( » ) • •
• 236
»
» Инсбруку (Аустрија) • •
• 226
» Упсали (Шведска) • • •
• 222
»
» Јени (Немачка)
• 196
»
» Хајделбергу (Немачка) •
• 180
» Токију (Јанан)
• 178
» Парми (Италија) • • • •
■ 173
»
» Базелу (Швајцарска) • ■
• 152
»
» Гисену (Немачка) ■ • ■ •
• 139
»
» Јашу (Румунија) • • • •
• 130
»
» Лозани (Швајцарска) • •
• 114
»
» Колошвару (Угарска) • •
• 108
»
» Ростоку (Немачка) • • •
• 107
» Сијени (Италија) ....
• 98
»
, Каљари ( » ) • • ■
• 90
»')
Еао што видите, међу овим по броју ђака доиста малим и баш незнатним медицинским Факудтетима има их и таких, који уживају веома леп глас и у науци и међу практпчним декарима много лепши, него но гдекоји други са много више слушалаца. Тако су н. пр. готово сви немачки медицински Факултети, које сам у овом низу споменуо, устапове светскога гласа: — школе са катедрама, на којима су прве снаге и прави капацитети појединих медицинских струка 2 ). Њихови ученици иотиуно одговарају "своме иозиву — било као научници, било као практични лекари, и ни у чему не уступају ђацима са великих медицинских Факултета. Тамо у томе нема никакве разлике; тамо се подједнака пажња обраћа и подједнако поверење поклања и мањим медицинским Факултетима; тамо се стварају научна центра и радионице на све стране; тамо се иде за децентрализацијом медицинске наставе: — за мањим али чешћим стожерима; за мањим али на све стране разасутим добрим медицинским Факултетима, па зато Немци тако и одмичу. На њих се у последње време угледају и други, и идеал данашње клиничке наставе је клиника, која би имала само 50 слушалаца, дакле, факултет еа 250—300 ђака 3 ). С колико мртва и жива наставна материјала ') У Ферари (Италија) било је те године на медидинском Факултету још много мање сдушалаца: — само вих 12. 2 ) Међу кроФесорима тих Факултета налазимо имена као што су: АлФелд, Ваумгартен, Беринг, Брунс, Вернике, ГаФкн, Гегенбауер, Гертнер, Дедерлајн, Езмарх, Хипел, Келикер, Кине, Крепелин, Лелајн, Леман, Либермајстер, Лубарш, Иелман, Цфајфер, Риндфлајш, Рунге, Семиш, Стинцинг, Фирбрингер, Фирорт, ФренКел, Черии, Шмид-Римплер ит.д. Сва та имена добро су нозната медицинском свету. 3 ) Види: УегћапсПип^еп <1е8 XVI. Соп^геааев 1иг јппеге МеЉсш, §ећа11;еп ш \У1евћа(1еп уот 13.-16. Ари1 1898.
може један медицински факултет радити и наиредовати, иоказују ови податцп. Инсбрук је, истпна, главни град једне круновине у Аустро-Угарској, али је ипак зато још и данас тако мала, мртва и незнатна варош, да се никако не може рачунати у светске — па ипак је тамо још пре 30 годипа оспован медицински Факултет. Тако незнатио место, иаравно, није могло давати довољан број лошина за Факултетске потребе, пего се велики део тога материјала морао набављати из других места, нарочито из Љубљане и Боцена. То се чини и данас 1 ), па је ипак тај медицински Факултет дао судској Медицини Едуарда ХоФмана — првака у тој струци. Медицински факултет у Ростоку имао је до скора само 30 лешина годишне на расноложењу, онај у Килу 40, у Гисену 50, у Марбургу и Хали 65, у Фрајбургу 75, у Ерлангену 90, а у Грајфсвалду 100, па опет зато ђаци тих Факултета нису никад заостајали у знању нормалне и патолошке Анатомије, судске Медицине, Хистологије итд. иза ученика великих немачких университета, него су их по гдекада у томе и претицали. — Шедицински факултет у Инсбруку почео је радити са 216 болесничких иостеља целокупног клиничког материјала, па је ипак убрзо стекао лепа гласа, и дао нам клиничког учитеља, научника и стручног писца првога реда: данашњег проФесора Хирургије у Бечу — Алберта. Клинички материјал неких немачких медицинских Факултета није ни бројем ни разиоврсношћу тако обилан, као што се то обично мисли; шта више: по гдегде не одговара ни обичној <1>реквенцији какве новеће варошке болнице: па ипак се никад не деси случај, да школа и ђаци оскудевају у наставном материјалу. Добар извор и разуман распоред надокнади оно, што у броју и разноврсности недостаје, па се тако онда подмире све потребе Факултета' 4 ). Она количина материјала, што мањем Факултету стоји на расположењу, употреби се штедљиво, савесно и тако смишљено, да се њоме ђаци боље користе, него у местима, где је и живог и мртвог материјала на све стране, и, тако рећи, свакоме на одмет. У таком случају никоме и не пада на ум, да је тај материјал скупоцен: — да га, дакле, треба штедети и разумно распоређивати. 1 ) За набавку лешина са стране постоји и данас у буџету инсбрушког медицинског Факултета нарочита позиција: — 1.200 Фор. годишае. 2 ) »Аисћ еш Иешез Ма4епа11аа81 81сћ ш <1ег тат^аР Идз^еп АУеГзеа иапгНгеп« (»И малии материјалом можемо се на врло различне начине користити«) вели проф. Цимзен (»ГШег с1ен тес11с1п18сћ-кПп18сћеп ТЈпЈегггсћ!«. — Уегћап(11ип§еп (1ез Соп^гебзез Гиг шпеге МеШсш, §ећа11еп ги У1евћас1е11 ат 13.-- 16. Арп! 1898.