Prosvetni glasnik

к о в ч

665

струкама, већ је сваки разред имао свога учитеља. Уз гимиазију је био и лицеј, који је имао два разреда, а који су одговарали садашњем седмом и осмом разреду гимназије. У лицеју су предмети већ били подељени на иоједине наставнике — професоре, према њиховој стручној спреми. Наставни предмети у лицеју били су: логика, метафизика, општа историја и физика. У некојим школама предаваиа је и Филологија, а по кад што и јестаственица, али су ученици могли бити ослобођени од учења овога последњега иредмета. Ни у лицеју није било слободе у настави, већ су уџбеници били прописани, иа, шта више, школска је власт могла од проФесорб затражити и предавања ради цензуре. * Старање за учитељску децу. — Од свих дрлсавних службеника учитељи народних школа, у целоме готово свету, сразмерпо највише раде а најмање су награђени, ге врло често нс могу ни толико од своје плате одвојити, да своју децу пристојно школују. Овога ради већ годинама у Угарској раде, да нодигну у Пешти иарочити дом, у коме би бесплатно или за незнатну цену добивалистан и храну сви учитељски синови, који се у Пештп на универзитету школују. Захваљујући прегаоштву добрих људи, који су радили на остварењу ове нлемените мисли, за кратко време уродиће се у Угарској нарочити интернат за учитељску децу, која се школују. У Пешти је већ купљено и земљипгге на коме ће се овај интернат подићи. На посредовање многцх пријатеља угарских учитеља, угарски земаљски сабор одобрио је милијун круна на овај циљ, те ће се у Пешти и Колошвару иодићи иотребне зграде за интернат учитељске деце.

Шволе у Француској Школска Башса. Да би се помогло ширењу просвете у народну масу, нарочито да би се олакшало нојединим општинама у иодизању и уређењу народних школа, у Француској су пре двадесет година уредили нарочити фонд, Школску Банку, одакле су давали онштииама, или као позајмицу нли као помоћ, потребан новац за иодизање и уређење народних школа. Зајам је даван оиштинама без интереса, нод погодбом да га отилате за тридесет година; сасвим сиромашним оиштинама даваи је потребан новац за школе као иомоћ. Од 1878. до 1885. године из ове банке дато је иојединим оиштинама као иозајмица 276,000.000 динара, а као помоћ, не тражећи да се новац врати, око 260,000.000 динара. * Украшавање школских проеторија сликама. — Француски министар иросвете наредио је, да се школске просгорије украсе иортретима знаменитих синова францускога народа и нробраним сликама нојединих француских крајева. Овим се хоће, да се ученици номоћу слика што боље упознаду са заслужним људпма свога народа и својом домовпном, а и да се у ученика још јз рана, иосматрањем лепих слика, развија укус ка леиоме. Шкоде у Холандији Основне школе и учитељи. — У Холандији може бити учитељ основних школа онај, који је налросвктии гласник 1899. г.

вршио осамнаест година живота и иоложио нроиисани учитељски испиг. Овај испит иолаже се из: читања, иисања, рачуна, граматике, јестаственице, земљописа, историје, певања, цртања и педагогије. За сирему учитељских кандидата има шесг учитељских школа и један учитељски семинар, које држава издржава. Годишње из ових школа изиђе по 150 свршених кандидата. Учитељима неједнако илаћају. Обична је учигељска плата 700 марака годишње; али има општпна, у којима учитељу плаћају по 800, 900, 1000 иа и 1100 марака на годину. Учитељ је у своме положају сталан. Само ако га осуди суд, или увреди своју иретпостављену власт, може бити отиуштен. У Холандијн има главних и обичиих учигеља. Главним учнтељем може постати сваки, који је служио најмање две године као обичан учитељ, а ноложио је нарочито стручни испит. Главни учигељи немају већу плату од обичиих учитеља, само у некојим општинама добивају нарочити додатак, који пије пикада већн од 200 динара на годину, па онет је мпого учитеља који полажу овај сгручни испит за главног учитеља. У Холандији учитељи немају периодских иовишица. Исту илату има и онај коме је 20 и оиај коме је 60 година. Удовице и деца умрлих учигеља не добивају никакву ненсију, иа и иоложај самих учитеља према сгаријима нотчињен је и тежак. Учитељи настојавају да своје стање иоправе, те су прегли и на изборима за државни сабор изабран је и један учитељ за посланика. Овпј учитељ носланик већ је више цута говорио у сабору о понравци учитељскога ноложаја и обезбеђењу њихових иородица. Учитељи се надаЈу, да ће им се положај иоиравити, јер им је тако обећано, само не знају кад ће се ово обећање привести у дело. Учитељи траже и измену школскога закона у ногледу уређења самих школа. Тамо учење у основним школама траје од шесте до дванаесте годипе, и похођење школе није обавезно. Они траже да се законом установи обавезно похођење основне школе, и то од шесте до четрнаесте године. У Холапдији у основним школама може бити у једноме разреду највише 55 ученика, али ово ретко бива. Обично је у једноме разреду по 20 —40 ученика, тако да на свакога учитеља долази нросечно ио 33 ученика. Школска настава траје по пет часова дневно. Иоред сваке школе налази се дворана за гимнастику или место за играње. ЈПколе су снабдевене с потребним средствима за очигледну наставу. У Амстердаму је и врло лепо уређен и богат у свима школским стварима школски музеј, те многе општине, кад хоће нову школу да снабдеју намештајем и училима, шаљу своје учитеље у школски музеј, да тамо прегледају, шта ће узеги за школу. ПГколе издржавају саме оиштнне. Телесне казне нису законом забрањене, алн се у школн врло ретко употребљавају, јер је тамо онште уверење, да само родитељи имају права своју децу телесним казнама кажњавати. Свима. школама управља министар нросвете, који уиравља школама иреко три ииспектора, и овп опет преко окружних школских надзорника, којих је у Холандији 25. У неиосредној су вези с учитољима и школом срески надзорници, којих има на стотину, а којима је надзиравање школа сноредно звање. Окру84