Prosvetni glasnik

696

ГАДЊА ГЛАВНОГА II

РОСВЕТНОГА САВЕТА

Проаиси Г. Малегићеви за округло- иисање, не одговарају циљу из ових разлога: Овај начин иисааа никако се не може да научи самим гледањем и подразкавањем ма и најбољих прегледница, без ваљаног шгамнаног упута. Па, како већина напшх наставника красноииса не умеју да пишу и иредају округло писање, да би, очигледним радом на школској табли и живом речју, могли објаснити ученицима сваку задаћу, која долазн у прописима, онда сами ови прописи Г. Малетићеви, без потребног упута, на и кад би били најбоље израђени, не би могли користити ни наставницима, ни ученицима. Код округлог писања најважније је да се зна тачно држање хартије и нера и онда ће, нри правилним потезима, само перо без икаквог притиска, да изводи час танке, час дебље праве и криве црте и ноједина писмена, према томе на коју га кад страну буде рука повела по хартији. Даље, погато се округло нисање ие може да вршн брзо и не прекидајући, као обично писање, то је потребно да штампани уцут покаже и наставнику и ученику, осим ноложаја хартије и нера, још и то, којим се редом и којим гфавцем новлаче поједине важније црте, где се оне прекидају а где настављају и везују, те да облици писмена буду тачни и писање лако и лепо. С тога, у свима страним уџбеницама за округло писање, има краћи штампани упут, у коме је свако писмо рашчлањено и помоћу малих стрелица означен н правац иовлачења сваког важнијег потеза; па и на самим „прописима"' увек је наштамнан краћи упут, који и речју и цртежом показује ученику, што је најнужније. Понуђени прописи Г. Малетићови нису за школу, не само због оскудице нотребног упута, него и због гога, што су им и сами облици писмеиа неправилни и начии израде погрегаан. Главна махна писменнма Г. Малетићевим у томе је, гато су она искидана и невезана. И ако су у округлом писању, не само целе речи, него ни сама писмена, не могу да израђују не прекидајући, већ се често заетајкује и противним нравцем пером надовезује, то онет ии ноједипа писмена у речима, ни поједине цртице у писменима, не ваља да остану иодвојене, јер тада настуна иечиткост, па и досада и штета за вид, пошто овако искидана нисмена трепере нред очима; и зато со танким везним цртицама састављају писмена у речима, а и поједине црте у писменима. Друга је, такође битна махна ових прописа, гато су им погрепше баш опе главне црте, које се најчегаће и у већини писмена употребљавају, а то су црте у писменима: и, п, ш, т, н, л итд. Онај њихов лук, који доле у углу спаја уиравпу деболу црту са танком косом цртицом, узан је и више угласт, а често га сасвим и нема, те су зато та писмена крута и нодвојеиа; а да је лук већи, слова би била читкија, гипкија н лепша. — Довољно је погледати на саме корице „прописа" I, иа ће се видети, како је, не само свако иисмо у речи подвојено, већ су и поједине црте у самим иисмепима искидане и они доњи лукови неправилни и сакати (у речи „пропис", у писмеиу „и" прва црта има доле непотпун лук, а код друге га никако и нема, на тако је исто и код писмеиа „и" у реч „писање").

Поред ових основних недостатака, погрешни су и типови многих писмена. Облици писмена у почетном учењу ваља да буду прости и одређени и да се доследно израђују, па ће се онда и лако учити и писање ће бити читко. Погрегана су дакле следећа пнсмена: Писме мало „б" нема горе ни тачку, ни кукицу, те нзгледа да је латинско „<!" (пропис 11-9, а и свуда даље); писме мало „е" не разликује се довољно од „с" (11-9: ћемер, 10. ђерђев, Ш-15: шећер, 16. 17, У-26 ит. д.). Не ваља ни мало „р", јер му не треба ни кука ни замка доле на главној црти, а Г. Малетић га вигае и овако и онаво ; погрешна су и писмена: „г" и „з", и велико : И, Ш, Ц, Џ, У, Ф, 3 и т. д. Код писмена мало „л" и „м", почетна тачка није везана"ганком цртом са главном унравном цртом, а и кад је по неки пуг везана (П-7, 8, 11, 12), тамо јо та везна цртица одвојена, управиа а ипак танка, што при правилном дијагоналаом држању пера никако не може да буде, јер тада унравне црте излазе као управнн ромбоиди; а оне управне а танко цртице у писмену „л" и „м" (II 7, 8) доказују неправилно држање иера, или накиадно дорађивање њнхово танким обичним, или цртачким пером (П-8 у речима: чуло, мора, поља; у 11-12 итд.). Исти је таки случај и са управном цртом у писмену велико „Ж" (1У-12), јер при нравилном држању нера, њу је немогуће израдити танко а управно, а мењати положај пера не ваља никако у почетној настави ронд-писања. Нетачно држање пера још се боље види из косих везиих цртица у свесци У1-34, нисаној двокраким ронд пером; те цртице не смеју да буду двоструке и нечисте, јер правилни коси потези и са двокраким пером дају само једну танву црту, пошто оба крака пера иду тада један за другим и граде само један траг. Погрешна је и употреба онаког двокраког пера (у III. и VI. свесци), јер је незнатна разлика у дебљини оба крака и зато су писмена нејасна, тренерава и штетна за очи, што не бива вад се нигае двовраким Сенекеновим перима, осталих нумера и различних дебљина. Најзад, из ових ирописа не види се каква би требала да буде њихова линијатура, т. ј. да ли варирана, или само са положеаим линијама, или можда и без икаквих линија ? Према свему показаноме, држим да је јасно, да понуђени „ Проииси за округло иисање", Г. Ђ. Малетипа, никако нису за школу и зато их треба одбити. 23. сеитембра 1899. год, у Београду. Главном Иросв. Савету најдубље захвалап и иоаизан Стенан М. Трифуновић, виши учитељ Гимназије Краља Александра I. Ио еаслушању овога реФерата Савет је одлучио: да се ови Прописи не могу употребити за оно, за шта их је писац попудио. РеФерепту је одређено 25 динара на име хонорара за преглед и реФеровање. Тиме је овај састанак закључен.