Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

703

није" устао је нротив тога разлога, и потписаоје ј (јога г. 1888.) представку Земаљском Сабору и Бану, којом се тражило: да се загребачко Свеучилиште попуни још и медицинским Факултетом. У том истом смислу чуо се — са свнм разговетно — глас хрватских лекара баш и у најиовије доба. „Збор лијечника Хрватске и Славоније" • нрославио је недавна (од 7. до 9. октобра о. г.) 25-тогодишњицу свог опстанка. Том приликом држао је у име друштва свечан поздравни говор д-р Ј. пл. Антолковић и нагласио је у њему — међу осталим — и ово : Угиса ге1ја г оМиспо паз^ојапје ИеспгЊод &Ђога, Ла зе па&е зпеиШШе ироЛрипг о^агапјет теМстзћод {'аЂиМеЛа, „оз1а, гаШоге, ЂевизрјеШо, по тг зс ирато и рго^тпозГ ЂоЦи, а папато зе оЛ ргакеЛпоаИ 1ји<Из1се, <1а се ее 1а 1ор1а 1 в\'ез!;гапа паба 2е1ја в1о зкопје оггто^огШ, Т1§е.... §1о 8е <1апотЈсе рокагије вуе теса 1 рпека иихЛа, (1а ве тподоти гИеЏз^и и 2ет1,јј ргија Иебтбка ротос, која ш <1о за(1а па зуе 8<:гапе тапјка гаЛ пе<1о81;а1ака ПебшШћ зИа". То су значајие речи, које јасно казују, шта је узрок те Хрвати не могу да дођу до свог медицинског Факултета; то је необорив доказ, да се хрватски лекари не боје лекарског пролетаријата, као неки наши. Али и сем тих нримера има још потврде за мишљење: да лекарском пролетаријату није легло у самом медицинском Факултету, него у неком другом земљишту. Баш и наше прилике могу доказати, да лекарски иролетаријат није неиосредна иослсдица медицинског факултета, него да је то друштвена и сталешка иојача, која се може развити сасвим независно од пега — шта више : и без њега. Ето ми још немамо свог медицинског Факултета, да бисмо се могли тужити на хинерпродукцију лекара; ето смо — као што видесте — шта више по бројном сразмеру свих лекара у земљи још једнако последњи међу нашим суседима и свима државама у Европи (сем Црне Горе и Ту.рске): па опет већ почињемо добијати појма о тој невољи. Извесне прилике лекарског сталежа у Београду иоказују већ од дужег времена озбиљне симптоме: — истичу јасне и несумњиве знаке жестоке, заоштрене, очајне, на — по гдекада — баш и недостојне борбе међу лекарима. Нећу прстом да указујем на поједине случајеве те врсте: ви их и без тога знате већ неколико... и штогод Беооград буде јаче напредовао; штогод се у њему буде великоварошки жавот бујније развијао: све ће та борба бити жешћа, заоштренија, очајнија, па јамачно и недостојнија. Данас је она тек у првом зачетку, и води се махом из неке сујете и амбиције, а не баш за ону кору иасушна хлеба: али

већ ти знаци наговешћују, да није далеко време, кад ће и београдски лекари — као и они други великоварошки (н.пр. бечки) — „све на ниже лицитирајући" дотерати дотле, да ће болеснинима појединих „Болиичких Задруга" и „Болничких Каса" за 80 до 60 пар. д.') трчати у најудаљеније делове града, пењати се на трећи и четврти спрат, прегледати, ординирати и упутити. па тек онда месецима чекати, док им задрузкне благајнице ту злеуду зараду исплате; — кад ће (као опо лекари по светским бањама и целиштима) пресретати болеснике већ на станицама, и имати своје агенте по хотелима и гостионицама; — кад ће, може бити, и што недостојније учинити... До тога Ие и код нас до&и (ако није ве& ту); то ми не можемо избеЛи ни зауставити, ма никад неимали медицинског факултета. Шта више: по искуству оних великих градова, где постоје медицински Факултети, има изгледа, да би та лекарска борба за опстанак и код нас била сразмерно блажија и часнија, кад би се водила на очиглед и под контролом правих медицинских ауторитета и истинских представника ове или оне медицинске струке. Овако „шира публика" не може имати поузданога мерила за оцену, па зато се веома често и деси, да у тој борби победи баш онај, који би ио праву требао да подлегне. Изађе на глас и површину баш онај, који је и научном спремом и практичним искуством далеко заостао, али је тако простране савести, да се у утакмици служи и оружјем, коме часни људн нису вични. — Тако је по великим градовима, а тако ће бити и Београду. Али Београд није цела Србија. — Сасвим друкче стоји с тим питањем, ако га пренесемо на лекарске прилике целе земље — дакле и на прилике наших мањих места у унутрашњости, где и јесте највећа маса парода. Тамо јамачно неће доћи до нагомилавања и лекарског пролетаријата, све ако и будемо имали свој медицински Факултет. Таких ирилика нема управо ии у унутрашњости других земаља, и гдегод се изузетно појаве, онде су им. без сумње сасвим други узроци, а не школа. Као доказ томе узећу баш саму Грчку, јер њу многи веома радо наводе као иример, којим би хтели да покажу, како би Србији медицински Факултет више шкодио него користи донео. Ево у колико тај нример може то доказатн. Цела је истина, да у Грчкој има лекарског пролетаријата најннже врсте, али тамо има исто ') Код неких »Болничких Каса* у сЈјету износи лекарска награда за визиту 12 1 / 2 нов. (30 пар. д.), а носачу (амалину) се за најкраКи иут — кад, редимо, иисмо у другу куКу однесе — даје 30 нов. (70 пар. д.).