Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

717

бет ВгипДибп, 81 езбе1 ПсИит рег паи1а, диг <;етреб1а1ет ргае1егт11(;еге по!иегип(;. (^иоп геИдиит ез^, $т1еп1а (е, теа ТегепИа, и1 роГез, 1гопезИзз>,те. Угхгтиз: ј1огттиз, поп пМит позГгит зеЛ кгНиз позГга поз аЛјИхИ. Ресс^Шт ез1 пиЦит, пгзг диоЛ поп ипа апгтит сит огпатепИз атгзгтиз. ВеА зг ћос /' ии ИЂеггз поз+ггз дгаИиз, поз угоеге. СеГега, диатциа/т јеггепИа поп зип1, ј'еггатиз. АЦие е§о, 1е сопбгто, 1рбе те -поп роббит! иревео; „НадакЂ, се, да ће ГГизонђ , као пгго пишемг, непрестано намЂ биги. НодаВ да те брига еде збогт. ослобођенл дома/т. Навластито твои.мт. е тако обећано, да ћешЂ ти учинити, како е кои заслулио. Но иа служби е амо 10 штб ОрФеи, а осимђ н^га башт, више ни еданЂ. Што се накт. други слуги тиче, наши ће ослобођеници бити, кадг би се свега лишили ако би то аолучили. Ако ли бн ми све задржали, они ће сви служити, осимв нби неколико. Али то су мале ствари. Што ти мене опомин^мђ , да величину духа задржимЂ и надежду имамЂ о повратку благостолпјн; то би жел10, да буде тако, да се управо надати могу. СадЂ и тужанЂ кадЂ ћу опетЂ писмо твое примити. Ко ће ми га донети? Л би то јоштђ у Брундузш очекнвао, да ми е било могуће збогЂ лађара, кои згодна времена нронустити нису хотели. Остае, да се садржавашг, Теренцго мол, како можешг. Прекрасно смо ми живЂли: цвЂгали емо. Ние аорот нашг веЛк е добродЂтел1> нашанасг> оборила. ПогрЂшке друге нема него само, што заедно сђ украшенглма нисмо и душу изгубили. Али ако е то дЂци нашоп драже било, да мш живимо, остало све ако и ние могуЛе аоднети, да аодносимо. Но л, кои тебе утврђуемЂ, сам себе не могу да утврдимЂ". —

К 0 в ч

Морамо овде доказати, да је од „У1хтиз: Догштиз„ требало све нреводити у сингулару. Нозаато је да су латинеки класици то врло често употребл.авали и говорили у плуралу за себе место у сингулару. Примере бисмо могли навести из Непотовог увода у опис живота Енаминондиног, многих писама Цицеронових, увода у сваку књигу његових философских дела, увода у Салустијевог „Катилину" где о себи говори, многнх Овидијевих елегија и т. д. Дакле то прво стоји ! — Но .можда би се Светићев превод могао бранити тиме, што и у самом оригинаау носле подуже употробе нлурала долази на један мах сингулар ; „А^ие едо..." : Ни то не би била одбрана. Сама нрирода оног, што се дазује онде противи се томе. Зар бн онакав муж као што је био Циперон могао поред себе желета смрт и својој жени, нарочнто кад зна, да би само његовом смрћу све опет било добро (ово доказује и она његова реч: „зес1 81 ћос (у1уегетиз) Шз Пћепз поб^пз »гаИиз) Доказ је дакле у том, што Цпдерон не би нребацивао својој жени, а себи пребацује, и што њој не би желео смрт, а себи жели. — А што он мења плурал са сингуларом? -- Просто из реторских обзира: кад је један ток мисли престао и променио се другим, но правилима лепе еиисголограФије, која су њему урођена, мења он и начин говора. То су наши докази !! Цео превод СветиКев, као што се може видети, тако је иедостојан оригинала, местимице због ропског превођења тако нејасан [неколико реченица баш у другом примеру једва се могу разумеги] а ирепун толиким језичпим стилним погрешкама, да га тпеба просто одбацити. Тако су превођена најлепша писма латинске класичне прозе у нас. 1ће се)

ЕЖНЋ

ОСВЕЋЕШЕ НОВЕ ШКОЛЕ У ГАМЗИГРАДУ Ове године октобра 17. извршен је у тимочкој крајини у селу Гамзиграду један редак чин,једна необична свечаност, која ће остати записана златним словима у културној историји овога краја. Тога даиа освећена је нова школа у овоме селу, коју је, као што смо у претпрошлој свесци овога листа изнели, подигло ретко прегаоштво и одушевл.ење сељана овога села и њнховога вреднога учнтеља. Сад имамо да донесемо извештај о томе освећењу. * Писмом својим од 1. октобра управитељ школе гамзиградске известио је министарство, да је нова

школска зграда већ готова 1 ) и да ће се свечано освећење њено извршити 17. истог месеца. У томе писму спомиње како се за све ово, као и за овако брзо довршење зграде највпше има захвалити вредиоме кмету села Гамзиграда г. Ђорђу Мијаиловићу. А тек 9. ист. месеца стигло је писмо и од надзорника школскога за округ тимочки (од 4. ист. м. Бр. 1902), којим извештава о овоме и вели : „Одбор за подизање школске зграде и школски одбор умолили су ме у исто време, да умолим Вас, Господине Министре, да и Ви изволпте удостојити ову свечаност својом посетом. Достављајући Вам овај пскренп позив представника села Гамзиграда, слободан сам изјавити, да би Ваше присуство било од неоцењене користи по напредак школа у овоме ') В. крај паше белегаке у иретнрошлој свесци. Ур.