Prosvetni glasnik

722 к о в ч

Узвици Живео ! Живео! Живео! продамади су дворницу дотле, дакле их једио одушевљено „многољетсвије" није ирекинуло. Здравица Његовога Преосвештенства бида је течна, лепа и срдачна. С тога је и оставила трајан утисак нријатности на слушаоцима. За овим је дигао чашу месни нарох г. Михаидо Јеврић и напио у здравље Његовоме Величанству Краљу Милану, као првоме краљу српскоме носле Косова и Родитељу Његовога Величанства Краља Александра. Говорник је изнео све неосиорне заслуге Његовога Величанства за стварање модерне српске дрзкаве, данашње Краљевине и Његов данашњи неуморни рад око унапређења српске војене снаге, којом ће, кад наступе страшни часови, имати да се реши судба српскога народа и остваре идеали Србинови — уједињење свега Српства. И ова је здравица ноздрављена громогласним узвицима: „Живео ! Живео! Живео \" Сад је надзорник школски г. Ничић напио здравицу г. мииистру нросвете, као члану Владе Његовога Величанства и миломе госту данашњем, који је чак из Веограда потегао оволики пут те дошао на ову лепу свечаност. Говорник се трудио да изнесе заслуге г. министрове у извођењу најновијих реФорама просветних и нагласио је, да је његовим радом Србија пошла сасвим новим правцем у просветном и културном животу своме, који ће је за кратко време иоуздано унапредити и привредно и Финансиски. На ово узе реч г. министар, и захваливши се на овој здравици напијеној њему и његовим друговима, додаде: да све што је он и што су његови другови у кабинету урадили до сад добро за ову земљу, све то потиче од Његовога Величанства нашега љубљенога Краља, чијој се мудрости диве и странци, који с њим дођу у додир; све је то Његова иницијатива, љегово дело, и, по томе, и Његова заслуга. Ми смо само скромни иомоћници Његови и извршиоци Његових великих и по Земљу и народ наш тако корисних замисли, рекао је г. министар. И овде насташе громки усклици: „Живео! Живео! Живео!" За тим је, по одобрењу г. министрову, узео реч реФеренат за основну наставу Ј.Миодраговић и напио у здравље Његовом Иреосвештенству Епиокопу г. Мелентију и г. Божи Јанковићу дивизиЈару. Говорник је навео, како су црква и школа једна душа народна у два облика, или две сестре које имају заједнички задатак: да просвећују народ; и њему је радост, што не само данас види Његово Преосвештенство овде, него и на сваком нослу, који иде на просветно уређење народно. Исто тако иагласио је радост, што на овакој је-

е ж и ћ

дној чисто културној и просветној ирослави види и иредставника наше опште узданице, наше дичие војске, г. Б. Јанковића, и у кратко изнео је, како се г. дивизијар, сем високога положаја свога и лепога гласа, што га ужива међу друговима својим као војник, одликује још у великој мери и као грађанин интересовањем за све културне тековине и дужности грађанске, које имамо према Отаџбини ; и за то је навео неколико примера. I 1 . Св. Ивковић учитељ из Зајечара напио је здравицу начелнику окружиом г. Сави Јанковићу и изнео његов родољубиви рад као начелника у овоме крају. Онда је устао г. Божа Јанковић дивизијар, те је, у одговору на здравицу њему напијену, звонким, правим војничким гласом, рекао, како су његове заслуге за школу и иросвету веома незнатне; а ако их има, њега су на то наводиле у неку руку себичне побуде. Јер он у свакоме ђачићу гледа будућега војника свога, а у омладини у оиште војску српску. И што та омладина буде здравија и нанреднија, то ће бити јача и поузданија и војска српска, са којом Његово Величанство наш нремилостиви Господар има да изврши тако крупне задахке. Зато он диже чашу и напија у здравље омладини народној и вредним наставницима њиховим. И ова је здравица проираћена бурним одушенљењем. Већ ири крају ручка онет узе реч г. министар и рече: ; ,Мислим да ће бити добро и с тога желим, да данашњи значајан дан по ово село обележимо још једним делом, једним лепим чином: делом љубави према омладини, делом милосрђа нрема омладини, делом милосрђа ирема сиротним ученицима ове школе — оснжањем једнога фонда, из којега ће се потпомагати вредни и добри а сиротни ученици ове школе. И ја у то име, ево, предајем сво.ј ирилог!" И г. министар даде свој дар, а за њим ночеше и остали да прилажу; и за неколико часова би скупљено 240 динара и 60 п. д. Да испишемо овде и имена нриложника, јер ћемо тиме учинити не само једну дужност захвале према њима, него ћемо и записати, који су били на овој реткој свечаности, на ручку. Тако дали су: по 20 динара: Г. министар просвете Андра Ђорђевић, Његово Преосвештенство Владика Мелентијс и дивизијар Божа Јанковић;